Predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski, izjavio je da su 321 lučka postrojenja oštećena u ruskim napadima dronovima i raketama od jula prošle godine, što potencijalno ugrožava sposobnost Ukrajine da izvozi žitarice u zemlje širom sveta. – Ukrajinski izvoz hrane obezbeđuje ishranu za 400 miliona ljudi u 100 zemalja širom sveta. Cene hrane u Egiptu, Libiji, Nigeriji i drugim afričkim zemljama direktno zavise od toga da li poljoprivrednici i poljoprivredne kompanije u Ukrajini mogu da funkcionišu normalno – rekao je Zelenski. – Zato je izuzetno važno da nastavimo zajedno da štitimo bezbednost hrane, sigurnost ruta, snabdevanje hranom i ostalim ključnim izvoznim dobrima. Zelenski je govorio na trećem samitu „Žito iz Ukrajine“ u Kijevu, humanitarnom programu ishrane koji je pokrenuo 2022. godine. Cilj ovog programa je da naglasi ulogu Ukrajine kao odgovornog člana svetske zajednice i da se suprotstavi ruskoj propagandi koja krivi Ukrajinu i njene zapadne partnere za prehrambenu krizu. – Uništavanje ukrajinske sposobnosti da snabdeva svet žitom znači da milioni ostaju bez hrane. Niko ne može da zatvori oči i pretvara se da ga to ne zanima. Globalna bezbednost hrane je pod napadom, a ignorisanje tog problema samo će pogoršati krizu. Ovaj rat je globalni problem i zahteva globalni odgovor – izjavio je ministar spoljnih poslova Češke, Jan Lipavski.

Žitnica Evrope

Ukrajina, poznata kao žitnica Evrope, jedan je od glavnih svetskih snabdevača žitaricama i pre ruske invazije redovno je izvozila oko šest miliona tona žitarica mesečno iz crnomorskih luka. Kada je Rusija izvršila invaziju u februaru 2022, blokirala je crnomorske luke, što je dovelo do kolapsa izvoza žitarica i izazvalo globalnu krizu u oblasti prehrambene bezbednosti. Međutim, u julu 2022. izvoz žitarica je nastavljen u okviru inicijative za crnomorski koridor, sporazuma posredovanog od strane Ujedinjenih nacija i Turske. Taj uspeh je, međutim, bio kratkog daha jer je Rusija napustila sporazum godinu dana kasnije, tvrdeći da odredbe sporazuma koje se odnose na njen izvoz žitarica i đubriva nisu ispoštovane. Od tada, Ukrajina nastavlja da izvozi žitarice sopstvenim pomorskim koridorom uspostavljenim u julu 2023. godine. Taj koridor prolazi kroz teritorijalne vode Turske, Bugarske i Rumunije, ali oštećenja lučke infrastrukture usled stalnih napada u crnomorskom regionu izazivaju zabrinutost u vezi sa efikasnošću ukrajinskog izvoza. Rusija je više puta negirala da napada civilnu infrastrukturu u Ukrajini. – Kako bi porobio Ukrajinu i uništio postojeći svetski poredak, Putinov režim, poput totalitarnog staljinističkog režima, okomio se na ukrajinsko žito. Putin je pretvorio pretnju glađu u oružje, nastojeći da izazove globalnu prehrambenu krizu i glad – izjavio je ukrajinski ministar spoljnih poslova, Andrij Sibiga. – Vojna invazija na Ukrajinu, energetska ucena Evrope i blokada žitarica za globalni jug, posebno Afriku, bili su i ostali deo ruskog plana. Na samitu je lično prisustvovao samo češki ministar spoljnih poslova, dok su mnogi drugi učestvovali putem video-poziva. Predsednik Estonije, Alar Karis, izjavio je da je agresivni rat Rusije ujedno i rat protiv miliona drugih ljudi širom sveta koji nemaju dovoljno hrane. Tokom svog poziva, švajcarska predsednica Viola Amher rekla je da je inicijativa za žitarice demonstracija snage solidarnosti ukrajinskog naroda. Podaci trgovaca i ukrajinske vlade pokazuju da je izvoz ukrajinskih žitarica u sezoni 2024/2025 dostigao skoro 16 miliona metričkih tona, u poređenju sa 11 miliona tona u istom periodu prethodne godine navodi Euronjuz biznis. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.