- Kao članica EU, Bugarska usklađuje svoje poteze sa evropskim zakonodavstvom i politikama, uključujući i planiranu zabranu uvoza ruskog gasa do kraja 2027. godine - izjavio je ministar energetike Žečo Stankov za Politiko. Premijer Rosen Željazkov prošle nedelje je na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku potvrdio da će Bugarska podržati evropski plan, nakon što je američki predsednik Donald Tramp u svom govoru pozvao Evropu da prekine kupovinu ruskih energenata. Brisel je još u junu predstavio nacrt zakona kojim bi se uvoz ruskog gasa zabranio, najpre kroz raskid kratkoročnih ugovora već ove godine, a zatim i kroz postepeno gašenje dugoročnih aranžmana do kraja 2027. EU članice i Evropski parlament trenutno vode pregovore o ovom predlogu, a konačni dogovor očekuje se do kraja godine, prenosi Blic. Bugarska je danas poslednja ulazna tačka za ruski gas u EU preko gasovoda „Turski tok“, nakon što Ukrajina početkom godine nije produžila sporazum o tranzitu. Ostale rute Moskve su ili oštećene ili pod sankcijama.

Nemir u Budimpešti i Bratislavi

Ova odluka verovatno će izazvati zabrinutost u Mađarskoj i Slovačkoj, državama koje u proseku još uvek oko 70% potreba za gasom pokrivaju iz ruskih izvora i tvrde da bi zabrana značajno povećala cene zbog ograničenih alternativnih ruta. Stručnjaci, međutim, ističu da obe zemlje mogu obezbediti dovoljno gasa preko LNG terminala u EU ili dodatnim isporukama iz Norveške. To je potvrdio i bugarski ministar Stankov: „Ne očekujemo da će Mađarska i Slovačka imati probleme sa energetskom sigurnošću.“ Mađarski šef diplomatije Peter Sijarto izjavio je da ga je Sofija uverila kako „neće dovesti Mađarsku u tešku situaciju“, naglasivši da je reč samo o predlogu, a ne donetoj odluci.

Novi LNG plan

Bugarska već radi na regionalnom modelu zajedničkih tendera za uvoz američkog tečnog prirodnog gasa (LNG). „Započeli smo razgovore sa susedima o mogućnostima zajedničkih nabavki za dugoročne ugovore za LNG iz SAD, počevši od sledeće godine“, rekao je Stankov. Eksperti ocenjuju da bi objedinjena tražnja smanjila cenu LNG-a, s obzirom na to da su pojedinačne količine do sada bile premale da bi privukle američke izvoznike.

Šta je "Turski tok"

Gasovod "Turski tok" je projekat ruskog "Gasproma" i turskog "Botaša" koji bi trebalo da obezbedi stabilno snabdevanje gasom Turske, južne i jugoistočne Evrope.

Kako je sve počelo

Posle propasti projekta "Južni tok" 2014. godine, i krize u rusko-turskim odnosima obaranjem ruskog borbenog aviona "Su-24" novembra 2015, ugovor o izgradnji gasovoda "Turski tok" potpisan je oktobra 2016. godine. Gradnja je počela maja 2017. godine, a prvi kubici gasa potekli su, danas, 8. januara 2020.

Gde počinje i gde se završava

Gasovod je dug 930 kilometara sa kapacitetom od 31,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje. Prvi krak prolazi kroz Tursku, dok drugi krak ide ka i Bugarskoj, Srbiji i Mađarskoj. Srbija i Bugarska taj deo gasovoda nazivaju "Balkanski tok". Kapacitet svakog kraka je 15,75 milijardi kubnih metara gasa. Ova količina energije dovoljna je da zadovolji potrebe 15 miliona srednjih domaćinstava.

Trasa kraka gasovoda kroz Srbiju

Srbija je izgradila magistralni gasovod dužine 403 kilometara od bugarske do mađarske granice, odnosno od Zaječara do Horgoša, kojim će se dopremati gas i iz Turskog, odnosno Balkanskog toka. Od 1. januara 2021. puštena je u rad deonica gasovoda kroz teritoriju Srbije. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: ?lang=en Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.