U prošlosti je razvoj automobila prvenstveno bio stvar mehanike. Novi motor, poboljšano vešanje, efikasnije kočnice ili kvalitetniji materijali - to su bile vesti koje su definisale generacije vozila. Danas je, međutim, sve očiglednije da je automobil postao računar na točkovima. A softver koji ga pokreće i povezuje je ključna, ali i najproblematičnija karika u modernoj automobilskoj industriji. Prosečan automobil danas sadrži više od 100 elektronskih kontrolnih jedinica (ECU), od kojih svaka kontroliše neki aspekt vožnje, od motora i menjača, preko sistema za pomoć vozaču, do kontrole klime i sedišta. Sve je to povezano milionima linija softverskog koda. Tesla, koja je bila pionir u stavljanju softvera u centar, često se navodi kao primer. Više od polovine njihovih inovacija ne leži u baterijama ili dizajnu, već u digitalnom operativnom sistemu vozila. Ali upravo ta digitalizacija otvara neviđene probleme. Softverske greške sada mogu bukvalno da zaustave automobil, blokiraju pogon ili izazovu da sistemi pomoći vozaču polude usred vožnje. Servisne radionice više nisu samo za zamenu delova, već i za ažuriranje softvera, nešto što smo donedavno poznavali samo iz sveta digitalnih uređaja poput računara i mobilnih telefona. https://bizportal.rs/expo-2027/srbija-blista-na-svetskoj-sceni-nas-paviljon-zvanicno-najbolji-na-ekspu-osaka-u-japanu/ U svetu vozila gde je tako nešto donedavno bilo nezamislivo, ovo svakako može biti frustrirajuće. Proizvođači su pod pritiskom jer razvoj softvera zahteva potpuno drugačije kompetencije od klasičnog inženjerstva kojim su se do sada bavili. Folksvagen je, na primer, investirao milijarde u sopstvenu softversku kompaniju Cariad, a rezultat je bio fijasko - problemi sa kašnjenjima i greškama u kodu odložili su lansiranje cele generacije modela. Ford i Dženeral Motors su takođe morali da priznaju da bez pomoći specijalizovanih IT kompanija teško mogu da prate tempo digitalne tranzicije. Jedan od najvećih izazova je sistemska integracija. Dok su donedavno različite funkcije imale svoje čipove i odvojeni softver, današnji trend je ka centralizaciji, stvaranju jedinstvene računarske platforme koja kontroliše sve. Ovo donosi fleksibilnost i mogućnost bežičnih nadogradnji, ali i ogromnu složenost. Kada jedna komponenta otkaže, može da obori ceo sistem, pa se automobil vredan 50 hiljada evra ponekad ne može ni otključati. Kupci su podeljeni. S jedne strane, softver donosi magične mogućnosti za ljubitelje digitalne tehnologije: ažuriranja putem interneta koja uvode nove funkcije, personalizovani info-zabavni sistem, pa čak i povećanje snage motora jednim klikom. S druge strane, prekomerna digitalizacija, poput skrivenih kontrola u ekranima osetljivim na dodir, izaziva frustraciju i osećaj nesigurnosti kod većine vlasnika automobila, piše Jutarnji.hr U svakom slučaju, moderni automobili više ne mogu bez naprednog softvera, a automobili će u budućnosti biti sve digitalniji. Stoga, sposobnost proizvođača da razvijaju i održavaju pouzdan softver postaje jednako važna kao i kvalitet čelika ili dizajn karoserije. Ali za industriju koja je vekovima gradila svoj identitet na motorima i menjačima, ovo je radikalna promena i izvor mnogih velikih problema. Možda nekima automobil kao "pametni telefon na točkovima" zvuči primamljivo, ali svaka greška ili pad sistema je podsetnik da digitalna revolucija nosi ogromne rizike. Softver je najveća slabost automobilske industrije danas. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.