Ovo je iznos do kojeg se može doći prema dostupnim izvorima iz ukrajinskih ministarstava, uz napomenu da je deo toga pokriven vojnim ili službenim tajnama. Ako pogledamo samo zvanično zabeležene vojne rashode Ukrajine, koje sabira i izračunava SIPRI - Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira, najvažnija institucija koja se bavi istraživanjem i kontrolom naoružanja - oni iznose oko 65 milijardi evra godišnje. Međutim, SIPRI-jeve brojke mere ukupne vojne rashode (trenutni državni rashodi: plate, oprema, municija, amortizacija, logistika...), ali ne uključuju direktnu tržišnu vrednost sve opreme koju su donirali ili isporučili saveznici. Ukrajinski institut za politiku navodi da je, uzimajući u obzir vrednost naoružanja i opreme dobijene od partnera, „stvarna vojna potrošnja“ samo za 2024. godinu bila veća od 125 milijardi evra, a za tekuću godinu biće još veća. Institut takođe navodi da je Ukrajina 2021. potrošila 5,5 milijardi evra na odbranu, a godinu dana kasnije 44 milijarde evra, odnosno šest i po puta više. Ovo je najveći godišnji porast koji je SIPRI zabeležio od svog osnivanja 1966. https://bizportal.rs/expo-2027/ekspo-2027-plejgraund-donosi-jedinstvenu-vinsku-avanturu-na-ovogodisnji-medjunarodni-sajam-vina-wine-vision-by-open-balkan/

Amerikanci su najveći donatori

Ukrajina finansira svoju vojnu potrošnju kombinacijom sopstvenog budžeta, međunarodne vojne i finansijske pomoći, domaće odbrambene industrije i ratnih obveznica. Većinu svog naoružanja ne kupuje - dobija ga putem pomoći ili na kredit, dok većinu novca ulaže u plate, municiju, popravke, dronove i proizvodnju oružja. Najveći donator su Sjedinjene Američke Države. Prema podacima USAFacts-a, od početka invazije do sredine ove godine, SAD su izdvojile (odobrile, ali ne nužno i isplatile) 182,8 milijardi dolara pomoći Ukrajini u takozvanom hitnom finansiranju. Od toga, oko 67 milijardi dolara je bezbednosna pomoć - oružje i vojna oprema. To uključuje tenkove, artiljeriju, radarske sisteme, municiju itd. Prema Kilskom institutu za svetsku ekonomiju, evropske zemlje (EU + druge evropske zemlje) su do aprila ove godine pružile 72 milijarde evra vojne pomoći Ukrajini. Procenjuje se da je Ukrajina od početka rata potrošila ukupno između 100 i 120 milijardi dolara sopstvenog novca, od čega oko 60-70 milijardi ide na oružje i vojnu opremu, a ostatak pokriva širok spektar ratnih troškova. To uključuje plate vojnika i nadoknade za borbene opasnosti, troškove za logistiku, gorivo, popravku opreme, komunikacione sisteme i radarsku tehnologiju. Ovo takođe uključuje popravku infrastrukture, snabdevanje vojske energijom, vodom i hranom, kao i obnovu mostova, puteva i bolnica. Značajan deo troškova takođe ide na humanitarnu pomoć i izbeglice - milioni Ukrajinaca su raseljeni unutar zemlje, a država im obezbeđuje smeštaj, hranu, zdravstvenu zaštitu i obrazovanje. [caption id="attachment_153902" align="aligncenter" width="1000"] Foto: Drop of Light / Shutterstock.com[/caption]

Ogromni troškovi

Trend međunarodne pomoći se ove godine očigledno menja - SAD smanjuju tempo isporuka, a evropske zemlje preuzimaju vodeću ulogu u vojnoj podršci, uključujući proizvodnju oružja u lokalnim industrijama. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je više puta rekao da će potrošiti "sve što može" na odbranu Ukrajine. - Sve što se obnavlja, popravlja i štiti u Ukrajini služiće ne samo nama, već i Evropi. Potrebna nam je vaša direktna finansijska pomoć da bismo preživeli ovaj rat - rekao je on na konferenciji o obnovi Ukrajine, piše Tportal. Prema procenama MMF-a, Ukrajina troši 172 miliona evra dnevno na rat i za sada, zahvaljujući međunarodnoj pomoći, još uvek može da ga finansira. - Svi mi plaćamo troškove ovog teškog rata i nastaviće to da čini dok traje - rekao je nedavno Alvaro SantosPereira, glavni ekonomista OECD-a, na kraju svog mandata. On procenjuje da je rat u Ukrajini do sada koštao globalnu ekonomiju više od dva biliona američkih dolara u smislu povećanja cena i izgubljenih ekonomskih mogućnosti. Prema četvrtoj „Brzoj proceni štete i potreba“ (RDNA4), koju zajednički sprovode ukrajinska vlada, Svetska banka, Evropska komisija i UN, procenjuje se da će Ukrajini biti potrebno 524 milijarde američkih dolara za obnovu i oporavak u narednih 10 godina. A reč je o vraćanju pre svega stambene, transportne i poslovne infrastrukture na predratni nivo. [caption id="attachment_73770" align="aligncenter" width="1000"] Foto: Shutterstock[/caption]

Tri scenarija

Svetska banka, koja upravlja punim fondom za obnovu Ukrajine, predstavila je tri scenarija - optimističan, pesimističan i realističan. Optimističan predviđa kraj rata za godinu ili dve, stalnu i predvidljivu međunarodnu pomoć (EU, SAD, druge zemlje) kroz grantove i povoljne kredite. Ovaj novac aktivno ulaže privatni sektor u obnovu industrije, energetike i transporta, a ukrajinska administracija radi efikasno i pošteno kako bi se osiguralo da se sredstva efikasno koriste. U pesimističkom scenariju, rat se nastavlja više od pet godina, uz kontinuirano oštećenje infrastrukture. Tokom ovog vremena, međunarodna pomoć se smanjuje uz kašnjenja u isplatama. Privatni sektor ne investira zbog nesigurnosti, a inflacija, korupcija i administrativni problemi smanjuju efikasnost korišćenih sredstava. Realistični scenario pretpostavlja da je međunarodna pomoć nepredvidiva, sa povremenim kašnjenjima u isporuci sredstava. Privatni sektor sporije investira zbog neizvesnosti i rizika, a rat se nastavlja još dve ili tri godine, što usporava direktnu obnovu u najpogođenijim regionima. Svi ovi scenariji se zasnivaju na ideji integriteta Ukrajine, što je možda scenario koji je trenutno najdalje od situacije na terenu. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.