Ova odluka predstavlja veliki zaokret u odnosu na ambiciozne planove koje je zemlja usvojila prošle godine, a ekološke organizacije je pozdravljaju kao istorijski korak u zaštiti okeanskog biodiverziteta.
Politički dogovor koji je sve promenio
Odluka je rezultat dugotrajnih pregovora unutar parlamenta, gde laburistička manjinska vlada zavisi od podrške Socijalističke levice, Zelenih, Crvenih i Centrističke partije kako bi obezbedila usvajanje budžeta za 2026. godinu. Dok Laburisti vode izvršnu vlast, kritičari dubokomorskog rudarenja iskoristili su priliku da pitanje zaštite okeana postane centralni deo političkog kompromisa.
Nova politika znači da će svi procesi vezani za izdavanje dozvola biti „zamrznuti“ do 2029. godine, čime se
zaustavlja planirano otvaranje čak 280.000 kvadratnih kilometara nacionalnih voda u Arktiku za istraživanje i eksploataciju.
Ambicija koja je izazvala globalnu pažnju
Norveška je prošle godine privukla pažnju sveta kada je postala prva država koja je zvanično otvorila mogućnost rudarenja morskog dna, tvrdeći da su dubokovodni minerali poput kobalta i cinka ključni za razvoj baterija, električnih vozila i drugih tehnologija potrebnih za „zelenu tranziciju“.
Planirano je da prve licence budu izdate 2025. godine, što je trebalo da označi početak nove strateške industrije.
Međutim, naučna zajednica i ekološke organizacije upozoravale su da bi zahvati na dnu okeana mogli izazvati dugotrajne i nepredvidive posledice – od uništavanja retkih vrsta do narušavanja kapaciteta okeana da skladišti ugljenik.
Da li svet zaista treba dubokomorske minerale?
Rastuća sumnja u neophodnost rudarenja dodatno je ojačana i prošlogodišnjim izveštajem Fondacije za ekološku pravdu (EJF), koji ukazuje da tehnološki napredak, cirkularna ekonomija i bolja reciklaža mogu smanjiti potražnju za ključnim mineralima za više od 50 odsto do 2050. godine.
Direktor EJF-a, Stiv Trent, oštro je kritikovao industriju dubokomorskog rudarenja, nazvavši je „pohlepnom potragom za resursima koji nam zapravo nisu potrebni“, uz rizike koje „ne možemo da priuštimo“.
Ekolozi: „Ovo mora biti kraj industrije“
U Norveškoj, ekološki pokreti odluku smatraju istorijskom pobedom. Greenpeace Nordic poručuje da je vreme da zemlja stane na čelo globalne kampanje za trajnu zabranu rudarenja na velikim dubinama.
- Ovo mora biti poslednji ekser u kovčegu industrije dubokomorskog rudarenja u Norveškoj - rekla je Haldis Tjeldflaat Helle, ističući da se vlada koja se poziva na zaštitu okeana više ne može zalagati za eksploataciju njihovog najranjivijeg sloja.
Odlaganje, a ne konačna zabrana
Ipak, premijer Jonas Gar Stjøre naglasio je da odluku ne treba tumačiti kao trajno odustajanje od dubokomorskog rudarenja, piše Euronews. Kako je naveo, reč je o pauzi koja omogućava dodatna istraživanja i političke dogovore, a buduće vlade imaće slobodu da ponovo razmotre ovu industriju.
- Socijalistička levica neće zauvek biti na vlasti - poručio je Stjøre, podsećajući da će svaki novi pokušaj otvaranja ove industrije zavisiti od političke većine posle 2029.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
