Prema informacijama do kojih je došao Rojters, šest izvora upoznatih sa razgovorima potvrdilo je da bi ova mera mogla postati ključni element novog paketa sankcija protiv Moskve početkom 2026. godine. Cilj Zapada je jasan, smanjiti prihode koje Rusija ostvaruje izvozom nafte, a koji, prema procenama zapadnih vlada, čine kičmu finansiranja rata u Ukrajini. Trenutno je na snazi ograničenje cene (tzv. price cap) koje zapadne zemlje primenjuju na rusku naftu transportovanu uz zapadne usluge, brodarenje, osiguranje, finansiranje i osnovnu logistiku. Međutim, mnoge članice G7 smatraju da je mehanizam postao neefikasan, jer se Rusija prilagodila ograničenju i zaobišla ga kombinacijom viših cena, prikrivenog transporta i većom upotrebom nelicenciranih tankera. Zbog toga se sada razmatra totalna zabrana pomorskih usluga, što bi značilo da nijedna zapadna kompanija, od grčkih brodara do londonskih osiguravača, više ne bi mogla da učestvuje u transportu ruske nafte, bez obzira na cenu po kojoj se ona prodaje. Za Rusiju bi to predstavljalo značajan udarac jer više od trećine izvoza trenutno zavisi od tankera zapadnih kompanija, prvenstveno iz Grčke, Kipra i Malte, koje čine ogromni deo globalne pomorske flote. Ostatak ruskog izvoza, oko dve trećine, obavlja se preko tzv. flote u senci, stotine starijih tankera nejasnog vlasništva, registrovanih u državama sa fleksibilnim regulativama. Ovi brodovi plove bez standardnih zapadnih osiguranja, sa ugroženom bezbednošću i minimalnim nadzorom. Analitičari upozoravaju da bi, ukoliko Zapad sprovede potpunu zabranu pomorskih usluga, Rusija bila primorana da drastično proširi tu neformalnu mrežu, što bi povećalo rizike po bezbednost pomorskog saobraćaja i životnu sredinu, posebno na rutama prema Indiji i Kini. Tri od šest izvora potvrdila su da bi predlog mogao da bude uključen u sledeći paket EU sankcija, zakazan za početak 2026. godine. Ipak, ključna nepoznanica ostaje stav Sjedinjenih Država. Prema Rojtersu, američki i britanski zvaničnici aktivno promovišu ovu ideju na tehničkim sastancima G7, ali konačna odluka Vašingtona zavisiće od šire strategije administracije predsednika Donalda Trampa. SAD trenutno posreduju u mirovnim pregovorima između Ukrajine i Rusije, a oštriji ekonomski pritisci mogli bi da utiču na tok i dinamiku tih razgovora. Za sada se ne zna da li bi nova sankcija bila sredstvo pritiska u pregovorima ili bi mogla biti odložena kako ne bi narušila diplomatske inicijative.

Potencijalne posledice za svetsko tržište

Ekonomski stručnjaci ocenjuju da bi zabrana pomorskih usluga mogla: - povećati troškove transporta ruske nafte, što bi smanjilo prihode Rusije, - izazvati kratkotrajan rast cena nafte na globalnom nivou, - pogoršati situaciju na tržištima sirovina ako dođe do poremećaja u isporukama, - dodatno opteretiti pomorsku infrastrukturu nezapadnih zemalja. EU i G7 će tokom narednih meseci raditi na analizi pravnih, ekonomskih i bezbednosnih posledica ove odluke. Iako još ništa nije konačno, predlog je već izazvao debatu unutar same Evropske unije, posebno među državama sa snažnom brodarskom industrijom, koje strahuju od gubitka profita i preusmeravanja poslova ka konkurentima iz Azije i Bliskog istoka. Ako bude usvojena, zabrana bi predstavljala najambiciozniji pokušaj Zapada da ograniči ruski energetski sektor od početka rata u Ukrajini. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: ?is_from_webapp=1&sender_device=pc&web_id=7462808959889294854 Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.