Nove regulative Evropske komisije, usmerene ka većem kvalitetu i transparentnosti, uvode znatno strože standarde za sadržaj voća i jasnije razlikuju kategorije voćnih namaza. Nakon godina kritika da se pod nazivom „džem“ prodaju proizvodi sa minimalnim tragovima voća i visokim udelom šećera, EU kaže dosta.

Više voća, manje šećera, šta se menja u sastavu?

Najvažnija izmena odnosi se na minimalni procenat voćne mase: Obični džem više ne može sadržati 35 odsto voća, već najmanje 45odsto. Ekstra džem, prepoznatljiv kao kvalitetnija kategorija, moraće da ima najmanje 50 odsto voća, umesto dosadašnjih 45 odsto. Time se, prema procenama stručnjaka, postiže veći nutritivni kvalitet, ali i veća realna vrednost za potrošača, koji sada u tegli dobija više prirodnih sastojaka, a manje dodataka poput šećera i pektina. Dr. sc. Dario Lasić sa Odeljenja za zdravstvenu bezbednost i kvalitet hrane objašnjava da će promena standarda smanjiti zloupotrebe u proizvodnji: „Pektin je legalan zgušnjivač, ali kada ga ima previše, potrošači s pravom sumnjaju koliko je voća zapravo u tegli. Više voća znači prirodniji ukus i bolju nutritivnu vrednost.“

Marmelada samo od citrusa, kraj terminološke zabune

Jedna od najznačajnijih novina jeste jasno definisanje naziva „marmelada“. Prema novim pravilima, marmeladom se mogu nazivati samo proizvodi napravljeni isključivo od citrusa — poput narandže, limuna, grejpa ili limete. To znači da popularni proizvodi poput „marmelade od šljiva“ ili „marmelade od jagoda“ više neće postojati pod tim imenom, moraće da se nazivaju džemovima ili voćnim namazima, u zavisnosti od sastava. Ovaj standard izjednačava evropska pravila i sprečava proizvođače da pod nazivom marmelada plasiraju proizvode koji sa tradicionalnom definicijom nemaju veze.

Zašto je EU pooštrila pravila?

Evropska unija već godinama radi na postizanju veće transparentnosti u prehrambenoj industriji. Evropska poslanica Biljana Borzan, koja se godinama zalaže za ujednačen kvalitet proizvoda širom EU, ističe da građani sada dobijaju pošteniju ponudu. -Neće više biti moguće da se u teglu stavi dosta šećera, malo vode i tek koji komad voća, pa da se to proda kao džem. Potrošači zaslužuju jasne informacije i proizvode koji odgovaraju imenu pod kojim se prodaju. Ova izmena dolazi nakon brojnih analiza koje su pokazale velike razlike u sastavu sličnih proizvoda u različitim državama članicama, kao i čest marketing koji zavodi kupce mešajući nazive džem, žele, namaz i marmelada.

Šta kupci mogu da očekuju na rafovima?

Nakon ulaska propisa u primenu, potrošači će na policama primetiti: - proizvode sa znatno većim procentom voća, - manje šećera i aditiva, - jasnije deklaracije i manje „marketinških trikova“, - povratak autentičnosti tradicionalnih naziva. Očekuje se da će neki proizvodi poskupeti zbog većeg udela voća, ali stručnjaci smatraju da je poskupljenje opravdano kvalitetom koji kupci dobijaju.

Kraj konfuzije oko naziva

Nova direktiva precizno razlikuje voćne kategorije: Džem – termički obrađen voćni proizvod sa definisanim minimalnim udelom voća. Ekstra džem – kvalitetnija verzija, sa većim udelom voća i strožom kontrolom kvaliteta. Žele – prozirni voćni namaz napravljen od soka, bez komadića voća. Marmelada – od sada isključivo citrusi. Ova pravila, prema navodima EU, treba da obezbede da se na polici konačno zna šta je šta. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: ?is_from_webapp=1&sender_device=pc&web_id=7462808959889294854 Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.