Najnoviji EURES izveštaj Evropske agencije za rad otkriva duboke strukturne poremećaje koji bi mogli dugoročno ugroziti stabilnost evropske ekonomije. Demografske promene, starenje stanovništva, ubrzana digitalizacija i zelena tranzicija stvaraju sektore u kojima radnika nema dovoljno, dok su druga zanimanja pretrpana viškovima. Mnogi poslovi, naročito oni fizički zahtevni ili slabo plaćeni, više nisu privlačni mladim generacijama, što povećava pritisak na tržište. Najveći nedostatak zabeležen je među variocima, zdravstvenim radnicima, kuvarima, električarima. Istovremeno, administrativni poslovi suočavaju se sa viškom radne snage, i to delom zbog ubrzanog razvoja veštačke inteligencije koja menja prirodu kancelarijskog rada. Izveštaj skreće pažnju na ozbiljne disbalanse među radnicima. U deficitarnim zanimanjima žene čine tek 29 odsto zaposlenih, naročito u oblastima poput građevine, transporta i inženjeringa. S druge strane, u profesijama sa viškom radnika čak 62 odsto čine žene, uglavnom u administrativnim sektorima. Generacijski jaz je takođe izražen, mladi teško ulaze u sektore gde radnika hronično nedostaje, iako su to poslovi koji će uskoro ostati bez radne snage zbog masovnog odlaska starijih u penziju. Evropa se suočava i sa zabrinjavajuće niskim nivoom digitalnih veština. Samo 5,6 odsto odraslih poseduje osnovna digitalna znanja, što je daleko ispod potreba savremenog tržišta rada. To dodatno komplikuje zapošljavanje u brzorastućim industrijama koje se u velikoj meri oslanjaju na novu tehnologiju. Dok je prošlogodišnji izveštaj naglašavao probleme u građevini, ovogodišnji fokus pada na transport i skladištenje, sektor koji je u dubokoj krizi. Broj vozača kamiona drastično je opao još tokom pandemije, dok potražnja za dostavnim i logističkim uslugama stalno raste. Mladi se sve ređe odlučuju za ovu profesiju zbog teških uslova rada, dugih radnih sati, izolacije, povećanih bezbednosnih rizika, raširene pojave neprijavljenog rada i lažnog samozapošljavanja, piše Biznis. Starija generacija vozača ubrzano odlazi u penziju, a zamena se ne vidi na horizontu. Rešenja postoje, ali zahtevaju koordinisanu akciju. Izveštaj ističe potrebu za većim ulaganjima u obrazovanje, obuku i posebno digitalne veštine. Inicijative poput evropske „Unije veština“ treba da omoguće celoživotno učenje i veću zapošljivost radnika. Poseban akcenat stavlja se na povećanje učešća mladih, žena i potcenjenih grupa u STEM oblastima nauke, tehnologije, u inženjeringu i matematici, kako bi se smanjile razlike na tržištu i otvorila vrata ka stabilnijim, bolje plaćenim poslovima. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: ?is_from_webapp=1&sender_device=pc&web_id=7581814746154042936 Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.