U čestim izjavama predsednika Vladimira Putina da moraju postati svetski lider u razvoju veštačke inteligencije, podaci pokazuju suprotno: zemlja zaostaje dok drugi brzo napreduju. Ruska verzija platforme za evaluaciju LM Arena takođe pokazuje da je jaz veliki, gde najbolje rangirani ruski model veštačke inteligencije zauzima tek 25. mesto, iza starijih verzija Čet Dži-Pi-Ti-ja (ChatGPT-a) i Google-ovog Gemini-ja. Prema Global AI Vibrancy Tool Univerziteta Stanford, objavljenom u novembru, Rusija je na 28. mestu od 36 zemalja po snazi svog ekosistema veštačke inteligencije. Zapadne sankcije su prekinule pristup Rusije ključnom hardveru - čipovima i naprednim komponentama - i znatno su usporile domaću proizvodnju. Ruske kompanije se sada oslanjaju na posrednike iz trećih zemalja da bi nabavile sve, od visokoperformansnih čipova do jednostavne Čet Dži-Pi-Ti pretplate. Istovremeno, Moskva se sve više okreće Kini, produbljujući ono što analitičari nazivaju "ekonomskom zavisnošću" od svog istočnog suseda. Situaciju pogoršava masovni odliv mozgova: hiljade inženjera, programera i istraživača napustilo je zemlju nakon invazije na Ukrajinu. Bez pristupa međunarodnim tržištima i kapitalu, ruske kompanije za veštačku inteligenciju privukle su prošle godine samo oko 30 miliona dolara rizičnog kapitala, dok je samo OpenAI prikupio više od šest milijardi dolara. - Rusija godinama zaostaje u razvoju svoje veštačke inteligencije - kaže Jurij Podorožni, bivši ruski tehnološki direktor, piše tportal. Nakon što je počeo rat, ukrcao se u avion i napustio zemlju sa svojom trudnom suprugom, a danas živi u Londonu i radi kao glavni direktor za veštačku inteligenciju u finteh startapu Finom. Drugi ruski stručnjaci se slažu sa njegovom procenom. Jedan izvršni direktor kompanije za veštačku inteligenciju sa sedištem u Moskvi rekao je da ekonomska i geopolitička izolacija sprečavaju njihov pristup kapitalu i širenje van njihovog relativno malog domaćeg tržišta.

Putin o veštačkoj inteligenciji On je nedavno pozvao na osnivanje nacionalnog štaba za koordinaciju razvoja domaćih generativnih modela veštačke inteligencije, rekavši da je to ključno za očuvanje tehnološkog i vrednosnog suvereniteta Rusije. Govoreći na konferenciji AI ​​Journey, vodećem ruskom događaju o veštačkoj inteligenciji, Putin je naglasio da su jezički modeli velikih razmera postali "glavni instrument širenja informacija“"i da su sposobni da utiču na javno mnjenje čitavih naroda. Zavisnost od modela razvijenih van Rusije, rekao je, neprihvatljiva je za Moskvu, prenosi Rojters. - Za Rusiju je ovo pitanje nacionalnog, tehnološkog i vrednosnog suvereniteta. Zato naša zemlja mora imati kompletan set sopstvenih tehnologija i proizvoda u oblasti generativne veštačke inteligencije - kazao je on. Putin je rekao da će novi štab biti zadužen za razvoj centara podataka širom Rusije i obezbeđivanje lokalnih izvora energije, uključujući male nuklearne elektrane. Iako zaostaju za SAD i Kinom u trci za naprednu veštačku inteligenciju, domaće kompanije Sberbank i Jandeks razvile su dva glavna jezička modela - Gigačat i Jandeks GPT. Sberbanka, koja se transformisala iz tradicionalne banke u tehnološku kompaniju, nedavno je predstavila novu verziju Gigačeta, kao i niz proizvoda zasnovanih na veštačkoj inteligenciji – od humanoidnih robota do bankomata koji analiziraju zdravstvene parametre. Ruski predsednik je rekao da bi doprinos veštačke inteligencije BDP-u Rusije trebalo da premaši 11 biliona rubalja (oko 136,6 milijardi dolara) do 2030. godine. Zajedno sa centralom, zatražio je izradu nacionalnog plana za implementaciju veštačke inteligencije i pozvao državne institucije i kompanije da ubrzaju njenu upotrebu. Istovremeno, upozorio je da prekomerna regulacija može usporiti razvoj, ali je naglasio da bi za potrebe nacionalnih bezbednosnih i obaveštajnih službi trebalo koristiti samo ruske modele kako bi se sprečio odliv podataka iz zemlje.

Putin: "Ne možemo sebi priuštiti kritičnu zavisnost od stranih sistema" Kako veštačka inteligencija preoblikuje globalnu ekonomiju i postaje ključna za vojnu spremnost, zemlje se bore da obezbede sopstvenu infrastrukturu, podatke i modele kako bi izbegle stratešku zavisnost. Za Moskvu, imperativ je posebno jak s obzirom na njen sve dublji sukob sa Zapadom. - Ne možemo sebi priuštiti kritičnu zavisnost od stranih sistema. Za Rusiju je ovo pitanje državnog, tehnološkog i vrednosnog suvereniteta - naveo je on. Ali ruske investicije i deklaracije malo čine da sakriju problem: domaći kapaciteti jednostavno nisu dovoljno jaki. Herman Gref, izvršni direktor državne Sberbanke, koja predvodi ruske napore u oblasti veštačke inteligencije, bio je još direktniji. - Velika većina naših industrija je milionima svetlosnih godina udaljena od veštačke inteligencije - rekao je ranije ove godine. Zaostajanje je vidljivo i u simboličnim primerima. Na tehnološkoj konferenciji u Moskvi u novembru, prvi ruski humanoidni robot sa veštačkom inteligencijom, AIDOL, teturajući se pojavio na bini uz uvodnu pesmu iz filma „Roki“, pokušao je da mahne i odmah se srušio. Organizatori su brzo okončali demonstracije i uklonili ih sa bine, objašnjavajući da će "učiti iz posledica svojih postupaka".

Zavisnost od strane tehnologije

Čak i pre rata, Rusija je bila u velikoj meri zavisna od strane tehnologije za dizajn čipova, sa ograničenom domaćom proizvodnjom, pri čemu je neke od najnaprednijih proizvoda sklapao tajvanski TSMC. Nakon što su SAD i njihovi saveznici zabranili izvoz visokotehnoloških proizvoda u Rusiju 2022. godine - uključujući čipove razvijene korišćenjem američkih alata, softvera ili dizajna - zalihe su gotovo presušile. Usledile su zabrane iz Južne Koreje, Japana i Tajvana, a TSMC je odmah obustavio isporuke. Ovo je ostavilo Rusiju bez mogućnosti da direktno kupuje napredne grafičke procesorske jedinice (GPU), neophodne za obuku modernih modela veštačke inteligencije. Prema analizi Wall Street Journal-a, ruski uvoz GPU-ova i drugih čipova ključnih za veštačku inteligenciju opao je za 84 procenta u poređenju sa predratnim periodom. - Rusija ima ozbiljan nedostatak GPU-ova, a ono što se nabavlja nije ni blizu dovoljno za trenutne potrebe - kaže Podorožinski, dodajući da se napredni čipovi mogu nabaviti samo preko posrednika. Ali, ističe on, najveći problem nije nabavka nekoliko komada, već kupovina u velikim količinama. Sankcije su takođe paralisale pokušaje Rusije da ponovo pokrene domaću proizvodnju: zemlja sada cilja da proizvodi čipove od 28 nanometara do 2030. godine, dok američki proizvođači već prelaze na procese od 2 nanometara. Slične prepreke postoje i na nivou softvera. Zbog blokiranih kartica, ruski korisnici ne mogu direktno da plaćaju pretplate na strane modele veštačke inteligencije poput ChatGPT-a, a onlajn forumi su puni saveta o zaobilaznim rešenjima - od kazahstanskih i jermenskih kartica do posredničkih usluga i poklon kartica. Sve ovo gura Rusiju u još dublju tehnološku zavisnost od Kine. Početkom godine, Putin je naredio vladi i Sberbanci da intenziviraju istraživačku saradnju sa Pekingom, a pre invazije na Ukrajinu 2022. godine, oko 22 procenta ruskog uvoza naprednih čipova dolazilo je iz Kine i Hong Konga, ali je prošle godine taj udeo skočio na 92 procenta.

Odliv ruskih IT stručnjaka

Neki od vodećih ruskih modela veštačke inteligencije zasnovani su na kineskim modelima otvorenog koda, a kineski dobavljači često služe kao ključna karika u zaobilaženju sankcija. Ali možda najteži udarac dolazi iznutra: masovni odlazak stručnjaka. Ruski zvaničnici priznaju da je najmanje 100.000 IT stručnjaka napustilo zemlju 2022. godine i da se nije vratilo. Ministarstvo rada predviđa da će Rusiji do 2030. godine nedostajati više od 400.000 IT radnika, ali analitičari tvrde da je stvarni broj mnogo veći. Ana Fedosova, stručnjakinja koja godinama radi u ruskom tehnološkom sektoru, procenjuje da je 70 do 80 procenata najtalentovanijih inženjera veštačke inteligencije u zemlji napustilo zemlju. Ona sada živi u Pragu i suosnivač je startapa Kopilotim, koji razvija platformu veštačke inteligencije za automatizaciju administrativnih i HR procesa. - Veoma je teško zaposliti vrhunskog inženjera veštačke inteligencije u Rusiji. Ovo ozbiljno ometa stvaranje novih prodora i nesumnjivo je ogroman gubitak za zemlju - zaključuje Fedosova. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.