- Trampov nacionalistički pogled na 'Amerika prva' ignoriše koliko američka ekonomija, koja ima hronični nedostatak štednje, zavisi od Kine za robu i finansijski kapital - napisao je Roč u tekstu za The Financial Times. - Kina ima mnogo 'Trampovih karata' kojima može poslati sasvim drugačiju poruku - stoji u izveštaju. Tokom svoje kampanje, novoizabrani predsednik je najavljivao uvođenje tarifa od čak 60 odsto na proizvode iz Kine, a nedavno je obećao i dodatnu tarifu od 10 odsto. Tramp tvrdi da će ovo pomoći da se smanje trgovinski debalansi i podstakne povratak proizvodnje u SAD. Međutim, Roč upozorava da ovakav pristup zanemaruje potencijalnu ekonomsku štetu koju Kina može naneti ukoliko uzvrati – a velika je verovatnoća da će to učiniti. Primer za to je nedavna kineska reakcija na zabranu izvoza poluprovodnika iz Vašingtona. U roku od jednog dana, Peking je ograničio kupovinu ključnih minerala od strane SAD-a, uključujući i dodatnu kontrolu nad grafitom. Ovaj materijal je neophodan za proizvodnju kompjuterskih čipova, napredne elektronike i solarnih panela. - Ovo je podsetnik da je odmazda 'visokooktansko gorivo' za eskalaciju sukoba. To nije dovoljno jasno shvaćeno u američkim političkim krugovima, koji imaju pogrešan utisak o jednostranoj zavisnosti – da Kina jedinstveno zavisi od spoljne potražnje i novih tehnologija iz SAD-a - rekao je Roč. Najnovije kineske mere naglašavaju značajnu prednost koju Kina može iskoristiti u širem trgovinskom ratu. Kina poseduje ogromne rezerve retkih zemljanih metala, koji su izuzetno važni za američku industriju, i mogla bi uvesti široka ograničenja ukoliko bude dalje ugrožena. Ipak, Roč smatra da je „najmoćnije finansijsko oružje“ Pekinga ogromna količina američkog državnog duga koji poseduju. Kina i Hongkong zajedno drže oko jednog biliona dolara u američkim trezorskim obveznicama, što im daje jedinstvenu poziciju da naštete finansijskom zdravlju Vašingtona, piše Biznis Insajder. - Kina bi mogla prestati da kupuje obveznice tokom narednih aukcija ili, još drastičnije, početi da prodaje veliki deo svog portfolija, kao drugi najveći strani poverilac Amerike. Oba scenarija bila bi razorna za ekonomiju SAD-a, koja već ima deficit, i izazvala bi haos na tržištu obveznica, uz velike kolateralne posledice na svetska finansijska tržišta - rekao je Roč. Prodaja američkih obveznica smanjila bi potražnju, što bi podiglo prinose. Kada se to dogodi, američka vlada bi morala da plaća više kamate da privuče kreditore, što bi dodatno povećalo dug i deficit na duže staze. Ovakve kineske mere već su izazvale zabrinutost. Kada je prinos na desetogodišnje američke obveznice prošle godine prešao ključni prag od 5 odsto, ekonomisti su se pitali da li je Peking počeo da prodaje američke obveznice. - Iako deluje nerealno, gotovo samoubilački, da Kina izazove takav finansijski kolaps, jednako je neodgovorno odbaciti mogućnost ‘ekstremnih posledica’ od strane neprijatelja koji se oseća zarobljenim - zaključio je Roč. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.