Reći da Evropska unija sa nestrpljenjem očekuje ishod predsedničkih izbora u SAD-u bilo bi potcenjivanje. Ovaj izbor na drugoj strani Atlantika ima potencijal da uzdrma mnoge, ako ne i sve, politike EU, od trgovinskih tokova i industrijskih subvencija do digitalnog nadzora i antimonopolskih istraga. Ali nijedna druga oblast ne izaziva tako neposredne strahove kao rat Rusije u Ukrajini, gde bi svaki, čak i najmanji, poremećaj mogao da bude presudan na bojnom polju. Duboka zabrinutost proizilazi iz izjava Donalda Trampa, republikanskog kandidata, koji nije skrivao svoje nezadovoljstvo zbog američke pomoći napaćenoj zemlji. Ranije ove godine, dok je Kongres SAD-a pregovarao o paketu strane pomoći kojim je za Ukrajinu izdvojeno 60 milijardi dolara (55,4 milijarde evra) za vojne zalihe, Tramp je pokušao da utiče na proceduru tražeći da se pomoć strukturira kao zajam, umesto kao grant. –Nikada više ne bismo trebali davati novac bez nade u povratak, ili bez 'uslovljavanja'. Sjedinjene Američke Države više ne smeju biti 'glupe'– napisao je na Truth Social, platformi kojoj je vlasnik. Kasnije, na skupu u junu, milijarder je ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog opisao kao –verovatno najvećeg prodavca među političarima koji su ikada postojali– rekao je Tramp –Svaki put kada dođe u našu zemlju, odlazi sa 60 milijardi dolara–rekao je Tramp, misleći na paket pomoći. –On se vraća kući i najavljuje da mu treba još 60 milijardi i ja kažem: to nikada ne prestaje. Nikada ne prestaje–, dodao je usred aplauza publike. –Rešiću to pre nego što preuzmem Belu kuću kao predsednik na funkciji– objasnio je tada bivši američki predsednik U julu, Tramp se sastao sa jednim od svojih najbližih saveznika u Evropi, premijerom Mađarske Viktorom Orbanom, da razgovaraju o sukobu. –Neće dati ni cent u ratu Ukrajine i Rusije Zbog toga će rat prestati, jer je očigledno da Ukrajina ne može da opstane sama– rekao je Orban nakon bilateralnog susreta. Orban je ponovio svoje izjave u prkosnom pismu upućenom svojim kolegama liderima EU. U njemu je upozorio da će Trampova –verovatna– ponovna pobeda promeniti finansijsku dinamiku između SAD-a i EU u vezi sa podrškom Ukrajini.

Povlačenje podrške

Od prvih dana invazije, Brisel je bio u bliskom kontaktu sa Vašingtonom kako bi koordinisali odgovor i ojačali zapadni front protiv ruskog predsednika Vladimira Putina. U predsedniku Džou Bajdenu, EU je pronašla čvrstog, glasnog zagovornika transatlantskog saveza koji se odlučno slaže da je ruska invazija velikih razmera očigledno kršenje međunarodnog prava i da Ukrajina ima pravo da brani i povrati svoj suverenitet. Iako su obe strane ostale nezavisne u svojim politikama, njihovi putevi su se poklapali u istom pravcu. S jedne strane, podrška ukrajinskoj vojsci i ekonomiji, a s druge, sankcije koje imaju za cilj da osakate rusku ratnu mašinu. SAD, svetski proizvođač vojne opreme, primarno su se fokusirale na obezbeđivanje naprednog naoružanja Kijevu koje mu je bilo potrebno da odbije ruske snage, isporučujući više od 64 milijarde dolara (59 milijardi evra) u vojnoj pomoći od početka rata, prema zvaničnim podacima. Donacije su uključivale rakete dugog dometa ATACMS i neophodne PVO sisteme Patriot. EU i države članice takođe su obezbedile vojnu pomoć, vrednu 43,5 milijarde evra, ali su doživele značajne prepreke, kao što je cilj da se isporuči milion artiljerijskih granata do marta 2024, što je izostalo, kao i fond od 6,6 milijardi evra koji je još uvek blokiran od strane Mađarske. Blok je postigao veći uspeh u injekcijama finansijske, ekonomske i humanitarne podrške, sa 57,8 milijardi evra već isplaćenih i još u procesu. Paralelno sa ovim naporima, atlantski partneri su bili ko-lideri u nekoliko pionirskih inicijativa na nivou G7, kao što je ograničenje cene ruske sirove nafte i zajam od 50 milijardi dolara (45 milijardi evra) za Kijev, koji će koristiti zamrznutu rusku imovinu kao zalog. Ova simetrija rizikuje da se uruši preko noći ako Tramp pobedi, ostvari svoju pretnju i povuče američku pomoć. –To bi izazvalo veliki problem jer Evropa nije spremna da preuzme odgovornost. I to znači da bi se za tri, četiri, šest meseci Ukrajina mogla naći bez dovoljno sirovina za nastavak rata– rekao je Sven Biskop, direktor programa u Institutu Egmont, u jednom intervjuu. –Uveren sam da će, bez obzira na ishod američkih izbora, Evropska unija ostati uz Ukrajinu. Ali pitanje je: koja je krajnja strategija – pitao je Biskop. –Za sada im samo malo dajemo danas, malo sutra, dovoljno da ne oslobode teritoriju, ali da zadrže liniju. I izgleda da se nadamo da će Putin na kraju odustati, ali on neće odustati. Dakle, potrebna nam je strategija– rekao je on. Malo je onih u Briselu koji veruju da EU može da uskoči i nadoknadi iznenadni izostanak Vašingtona. Sa stagnirajućom ekonomijom, slabijom odbrambenom industrijom i rastom desničarskih partija, blok nema mogućnosti da samostalno podnese čitav teret. Ova spoznaja je isplivala na površinu prošle godine kada se paket od 60 milijardi dolara zaglavio u Kongresu SAD-a, i kada je EU počela ozbiljno da razmatra scenario američkog povlačenja. –Da li Evropa može popuniti prazninu koju bi ostavile SAD? Pa, sigurno Evropa ne može zameniti SAD–priznao je tada visoki predstavnik Žozep Borel. Slična zabrinutost sada opterećuje zvaničnike i diplomate EU kako se datum izbora bliži, a istraživanja javnog mnjenja prikazuju izjednačenu trku između Trampa i njegove protivkandidatkinje Kamale Haris, koja je obećala da će –čvrsto stajati uz Ukrajinu– i nastaviti napore G7 da pooštri pritisak na Kremlj. U međuvremenu, Tramp izbegava dugoročne obaveze i umesto toga govori o postizanju sporazuma za brzo okončanje rata bez davanja detalja o tome šta bi taj sporazum podrazumevao. Trampova kampanja nije odgovorila na zahtev za komentar. –Mislim da, ako pobedimo, mislim da ćemo to vrlo brzo rešiti–, rekao je Tramp krajem septembra nakon sastanka sa Zelenskim. –Ali, znate, za tango je potrebno dvoje – dodao je Tramp. Ove reči izazivaju strah da, ako Tramp ne uspe da postigne sporazum, koji opisuje isključivo u transakcionom smislu, on će izgubiti interes za rat i ostaviti Ukrajinu da se sama snalazi – dok bi Evropa bila primorana da popuni prazninu. –Potencijalni drugi Trampov mandat mogao bi da ometa blisko transatlantsko partnerstvo koje je Bajdenova administracija radila na jačanju zajedno sa EU. To bi moglo da stvori nepotrebne tenzije u saradnji u trenucima kada nam one najmanje trebaju, posebno unutar NATO– rekao je Dejvid Mekalister, MEP iz EPP-a koji predsedava komitet, piše Euronjuz. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.