Da li ste se ikada zapitali koji su to gradovi u Evropi koji najviše plaćaju? Ili kako se vaša plata upoređuje sa drugim platama širom EU? S obzirom na to da se troškovi života značajno razlikuju, kako vaša plata izgleda kada se prilagodi standardu kupovne moći?
Postoji nekoliko pokazatelja za poređenje plata i prihoda, ali nova kalkulacija Eurostata, prosečna godišnja plata na puno radno vreme po zaposlenom, izdvaja se kao posebno korisna. Ona se procenjuje na osnovu prosečne bruto godišnje plate za posao sa punim radnim vremenom istraživao je Euronjuz biznis.
Prema podacima Eurostata, 2023. godine, prosečna godišnja plata na puno radno vreme po zaposlenom kretala se od 13.503 evra u Bugarskoj do 81.064 evra u Luksemburgu, dok je prosek EU iznosio 37.863 evra.
Devet članica EU prijavilo je plate iznad proseka EU, dok je 17 zemalja bilo ispod tog proseka. Podaci za Holandiju nisu uključeni zbog razlika u metodologiji.
Pored Luksemburga, prosečna prilagođena plata bila je iznad 50.000 evra u još pet zemalja. To su: Danska (67.604 evra), Irska (58.679 evra), Belgija (57.989 evra), Austrija (54.508 evra) i Nemačka (50.988 evra).
Finska, Švedska i Francuska takođe su bile iznad proseka EU.
Na dnu, Bugarska je bila praćena Mađarskom (16.895 evra), Grčkom (17.013 evra), Rumunijom (17.739 evra), Poljskom (18.054 evra) i Slovačkom (19.001 evra), sve sa godišnjim platama ispod 20.000 evra.
Italija i Španija su ispod proseka EU, sa godišnjim platama od oko 32.500 evra.
Kako se razlike menjaju kada se prilagode standardu kupovne moći?
Prosečne plate prema standardu kupovne moći (PPS) pružaju pravičnije poređenje jer se troškovi života, naročito troškovi stanovanja, značajno razlikuju širom evropskih zemalja.
Paritet kupovne moći (PPP) eliminiše uticaj razlika u cenama između zemalja. PPS je "umetnička valuta", gde jedna PPS jedinica teoretski može da kupi istu količinu dobara i usluga u svakoj zemlji.
Kada se posmatra prosečna godišnja plata na puno radno vreme po zaposlenom u PPS-u, razlike su znatno manje u poređenju sa nominalnim iznosima. Međutim, značajne razlike i dalje postoje u EU. Na primer, u nominalnim iznosima, najviša prosečna plata bila je šest puta veća od najniže, dok se ovaj odnos smanjuje na 2,5 puta kada se prilagodi za PPS.
Grčka ima najniži rang u PPS-u
Prosečna godišnja plata na puno radno vreme po zaposlenom, merena u PPS-u, kretala se od 20.525 evra u Grčkoj do 53.745 evra u Luksemburgu. U nominalnim iznosima, Grčka je bila treća od dna, ali je imala najlošiji rezultat u PPS-u.
U ovom pokazatelju, samo sedam zemalja je imalo plate iznad proseka EU. Pored Luksemburga, Belgija, Danska, Nemačka, i Austrija prijavile su plate iznad 45.000 PPS.
Irska i Francuska su bile druge dve zemlje iznad proseka EU, sa PPS platama od 41.581 i 39.110 evra, respektivno.
Italija je imala najnižu platu među "Velikom četvorkom" EU, sa 33.723 PPS, dok je Španija zabeležila nešto viši iznos od 35.774 PPS, obe ostajući ispod proseka EU.
Ključni trendovi u prosečnim platama u Evropi
Analizirajući i nominalne i PPS plate, sledeći ključni zaključci se izdvajaju:
Severna i Zapadna Evropa konstantno prednjače u prosečnim platama, ali njihova prednost se smanjuje u PPS rangiranju.
Istočna Evropa se blago poboljšava u PPS-u, ali prosečne plate i dalje ostaju znatno niže od proseka EU u ovim članicama.
Južna Evropa ima problema u oba pokazatelja, sa niskim platama i ograničenom kupovnom moći.
Kako su se prosečne plate promenile od 2022. do 2023. godine?
Među 26 zemalja EU, prosečna godišnja plata na puno radno vreme po zaposlenom smanjena je samo u Švedskoj između 2022. i 2023. godine. U Švedskoj je prosečna plata opala za 1.817 evra, što predstavlja pad od 4 odsto. Međutim, ovaj pad je posledica konvertovanja švedske krone u evro; u lokalnoj valuti, plate su se blago povećale.
U EU su plate porasle za 2.225 evra ili 6 odsto.
U nominalnim iznosima, Luksemburg, Belgija i Irska su zabeležile najveći rast, svaka sa povećanjem većim od 4.000 evra, dok su prosečne plate u Malti, Grčkoj i Italiji porasle za manje od 1.000 evra.
Posmatrajući promene u procentima, Rumunija, Mađarska, Poljska, Letonija i Hrvatska zabeležile su najveći rast, sa prosečnim platama koje su porasle za više od 15 odsto.
S druge strane, povećanja su bila ispod 5 odsto u Malti, Italiji, Grčkoj, Danskoj, Finskoj i Kipru.
Dovoljna plata za pristojan život u EU
Eurostat je počeo da izračunava "p
rosečne prilagođene plate na puno radno vreme po zaposlenom" nakon usvajanja Direktive o Plavoj kartici 2021. godine. Ovaj pokazatelj služi kao prag za izdavanje radnih dozvola visokokvalifikovanim radnicima na nacionalnom nivou. Prema metapodacima Eurostata: "Praktično, indikator predstavlja platu koja je dovoljna za pristojan život u članici."
Plata se prilagođava konvertovanjem plata na pola radnog vremena u bruto ekvivalent pune radne sedmice. Rad na pola radnog vremena ostaje značajan trend u Evropi. U 2023. godini, 17 odsto zaposlenih u EU u uzrastu od 20-64 godine radilo je na pola radnog vremena prema Eurostatu. Ovaj udeo je bio još veći u nekim zemljama, kao što su Nemačka sa 29 odsto i Holandija sa 39 odsto.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici
