Antifriz je jedna od onih tečnosti o kojima većina vozača razmišlja tek kada je prekasno, kada motor počne da se pregreva ili kada mehaničar primeti da je rashladna tečnost izgubila svoja svojstva. Međutim, izbor pogrešnog antifriza može imati ozbiljne posledice: od začepljenih kanala do korozije hladnjaka i uništenih zaptivača. Motor se ranije hladio običnom vodom, ali je brzo postalo jasno da je to loše rešenje. Voda se smrzava, širi i uzrokuje pucanje metala, a u toplim uslovima izaziva koroziju. Rani pokušaji rešavanja problema uključivali su dodavanje alkohola, ali metanol i etanol su bili isparljivi i zapaljivi. Prava revolucija dogodila se 1926. godine uvođenjem etilen glikola, jedinjenja koje ne isparava, ima odličnu otpornost na visoke temperature i pruža dugotrajno hlađenje. Kasnije su antifrizi dopunjeni inhibitorima korozije. Nitriti, amini i fosfati su korišćeni 1970-ih, ali su zabrinutost za životnu sredinu navela industriju da pređe na organska jedinjenja i nove, hibridne tehnologije. Danas na tržištu postoje tri glavne grupe rashladnih tečnosti: IAT, OAT i HOAT. https://bizportal.rs/expo-2027/ubrzano-napreduju-radovi-na-lokaciji-kompleksa-ekspo-2027-vec-vidljivi-obrisi-vizije-arhitekte-fenvika-u-sremskoj-ravnici-video/ Antifriz sa neorganskim aditivima (IAT) je bio standard decenijama i još uvek se koristi u starijim automobilima. Formira zaštitni film, ali vremenom gubi sposobnost odvođenja toplote. HOAT, hibridna verzija, kombinuje silikate i organske kiseline. Najnapredniji tip je OAT, koji se prvenstveno oslanja na organske kiseline. One ne formiraju film, već deluju specifično na mesta gde počinje korozija, čime se produžava vek trajanja sistema za hlađenje. Međutim, upotreba pogrešnog antifriza može biti fatalna. Na primer, OAT nije kompatibilan sa silikonskim crevima i određenim zavarenim spojevima, dok neorganske tečnosti (IAT) ne provode dobro toplotu u modernim aluminijumskim motorima. Rezultat mogu biti mikropukotine, curenje rashladne tečnosti i kvar vodene pumpe. Još opasnije je mešanje dva nekompatibilna tipa. Kada su u kontaktu, mogu formirati gusti talog koji začepljuje kanale u motoru i hladnjaku, uzrokujući lokalno pregrevanje. Posledice su poznate svakom mehaničaru: iskrivljena glava cilindra, oštećene zaptivke i troškovi koji lako prelaze vrednost samog vozila. Mnogi vozači se vode bojom pri izboru antifriza, ali ovo je zapravo jedna od najzavarnijih karakteristika rashladnih tečnosti. Boja antifriza nije standardizovana i služi uglavnom kao vizuelna indikacija proizvođača, a ne kao garancija hemijskog sastava. Međutim, određene nijanse mogu poslužiti kao vodič. Zeleni i plavi antifrizi su obično klasični IAT tip, namenjen starijim motorima sa bakarnim i gvozdenim komponentama. Crvena i ružičasta uglavnom označavaju OAT tehnologiju, koja se koristi u novijim vozilima i nudi dužu zaštitu. Narandžasti, žuti i ljubičasti tonovi često označavaju hibridne mešavine, koje kombinuju organske i neorganske inhibitore korozije i mogu trajati do pet godina ili 250.000 kilometara. Međutim, dve tečnosti iste boje možda nisu kompatibilne jedna sa drugom, čak i ako dolaze od istog proizvođača. Mešanje različitih vrsta može prouzrokovati naslage, gubitak zaštitnih svojstava i začepljenje rashladnih kanala. Zato je najvažnije pratiti specifikaciju koju preporučuje proizvođač vozila (npr. VW G13, Mercedes Benz 325.6, Ford WSS-M97B44-D). U slučaju sumnje, bezbedniji izbor je hibridni Si-OAT antifriz, koji se može koristiti u širokom spektru motora i sistema, bez rizika od hemijske reakcije, piše Jutarnji.hr Drugim rečima, boja može pomoći, ali nikada ne bi trebalo da bude presudna. Kada je u pitanju antifriz, važi jednostavno pravilo: uvek je bolje proveriti etiketu i pažljivo proučiti sve nego popravljati motor. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.