Više od 95 odsto celokupnog svetskog internet saobraćaja prolazi kroz svega oko 500 podvodnih optičkih kablova, položenih po dnu okeana. Ti kablovi su danas meta sabotaža, špijunskih operacija i vojnih priprema, a njihovo presecanje može da parališe države, vojske, banke i komunikacije u roku od nekoliko sati. Većina ljudi veruje da internet dolazi iz svemira putem satelita. To je pogrešno. Ogromna količina podataka koji svakodnevno kruže između milijardi uređaja putuje morskim dnom, kroz kablove koji su u nekim slučajevima dugi i po više hiljada kilometara. Iako su zaštićeni slojevima čelika, bakra i plastike, oni su mnogo ranjiviji nego što deluju. Prete im zemljotresi, klizišta na morskom dnu i oluje na obali, ali ono što danas najviše zabrinjava bezbednosne službe širom sveta jesu namerni napadi država. Takve sabotaže ne zahtevaju čak ni sofisticirane rakete. Dovoljno je spuštanje sidra ili posebnog alata koji bi fizički presekao kabl na dnu mora. Posledice bi bile brutalne. Prekid globalnog protoka podataka mogao bi da sruši finansijska tržišta, poremeti međunarodni transport, ugrozi vojnu komunikaciju i dovede do haosa u energetskim mrežama. Internet više nije samo mreža za društvene mreže i pretragu. On je kičma modernog sveta.

Regioni mogu da ostanu bez interneta 

Problem dodatno komplikuje činjenica da je većina tih kablova u privatnom vlasništvu velikih tehnoloških i telekom kompanija. Države imaju ograničenu direktnu kontrolu nad njihovom zaštitom, a svaki veći prekid zahteva skupe i dugotrajne popravke na otvorenom moru. Stručnjaci upozoravaju da čak i jedan koordinisan napad može da ostavi čitave regione bez interneta, bankarskih servisa, GPS navigacije, bezbednosnih veza i hitnih službi, piše "Telegraf". U nekim slučajevima oporavak bi trajao danima, a u složenijim scenarijima i nedeljama. Razmatra se i uključivanje međunarodnih vojnih saveza u zaštitu kritične infrastrukture, uz učešće pacifičkih pomorskih sila poput Japana, Južne Koreje i Australije. Ideja je da se stvore stalne pomorske patrole koje bi štitile najvažnije internet rute.

Tehnološki giganti pod pritiskom

Eksperti smatraju da bez aktivnog učešća privatnog sektora nema realne zaštite. Banke, digitalne platforme, globalne transportne mreže i tehnološke kompanije bukvalno zavise od ovih kablova, a ipak se, kako se ocenjuje, za sada više fokusiraju na profit nego na bezbednost infrastrukture. Razmišlja se i o razvoju rezervnih kablova, tajnih alternativnih ruta, unapređenih satelitskih sistema i jačanjem fizičke zaštite na obalama, gde su kablovi najizloženiji napadima. Jedno je sigurno. Internet kakav danas poznajemo daleko je krhkiji nego što izgleda, a budući sukobi neće se voditi samo raketama i dronovima, već i makazama na dnu okeana. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.