Internet ponekad zaista može biti rudnik podataka i informacija, često zasnovanih na stavovima korisnika. Tako se, na primer, u Kini razvio sleng, odnosno fraze koje oslikavaju trenutne probleme s kojima se tamošnje društvo suočava: od ekonomskog usporavanja, sve veće globalne izolacije, pa do opadanja nataliteta i slabe socijalne zaštite. Jedan od primera je izraz „tangping“ (ležati ravno), koji opisuje mlađe generacije Kineza koje odbijaju da rade pod pritiskom domaće ekonomije. Čest je i izraz „runxue“ (filozofija bežanja), koji se odnosi na sve veći broj ljudi koji žele da emigriraju. Posebno se ističe reč „neijuan“, što doslovno znači „kotrljanje prema unutra“, odnosno involucija – sociološki koncept koji označava društvo koje više ne može da se razvija, bez obzira na uloženi trud. Ovaj koncept može se primeniti i na pojedinca.

Mladi Kinezi se suočavaju s novom stvarnošću

Nakon decenija brzog rasta, mlađe generacije Kineza, posebno milenijalci i generacija Z, osećaju da poslovne prilike koje su bile dostupne njihovim roditeljima više ne postoje. Naporan rad sve češće ne donosi ni garantovane nagrade ni zadovoljstvo.

Vlasti pokušavaju da kontrolišu širenje ideje

Sve je kulminiralo 2020. godine kada se na internetu pojavio snimak studenta prestižnog Univerziteta Tsinghua kako vozi bicikl i istovremeno koristi laptop oslonjen na upravljač. Snimak je ubrzo postao poznat pod nazivom „involutivni kralj Tsinghue“, simbolizujući uzaludnu borbu za napretkom. Kinesko rukovodstvo je svesno ovakvog stava među mlađom populacijom. Jasno su stavili do znanja da ne žele širenje ideje „neijuan“ na širu populaciju. Prema pisanju The Guardiana, ključni kreatori kineske ekonomske politike su na zatvorenim sastancima diskutovali o „ispravljanju involutivne konkurencije“. Čak je i kineski premijer Li Ćijang na samitu u Davosu, u junu ove godine, upozorio na „spiralnu involuciju“ u svetskoj ekonomiji. Kako je Kina druga najveća ekonomija sveta, ovakvi stavovi negativno utiču na percepciju ekonomskih prilika u zemlji.

Kako izgleda involucija u praksi?

Tokom juna prošle godine, nezaposlenost među mladima u Kini dostigla je rekordnih 21,3 odsto. Nakon toga, vlasti su privremeno prestale da objavljuju podatke, da bi kasnije predstavile revidirane metode izračunavanja. Tako je, na primer, objavljeno da je stopa nezaposlenosti među mladima od 16 do 24 godine u gradovima čak 17,1 odsto. Tokom pandemije COVID-19, mnogi su se osećali i fizički i ekonomski zatvoreno. Pojam „neijuan“ često se koristi za opisivanje određenih grana kineske ekonomije. U poslednjih nekoliko godina, vlasti masovno ulažu u razvoj visokotehnoloških sektora, poput energetike i proizvodnje električnih vozila. Međutim, prekomerna proizvodnja, zajedno sa sankcijama SAD-a i EU, dovela je do rasta cena u nekim sektorima, što je smanjilo profitabilnost, piše "Blic Biznis". Zbog hiperkonkurencije u ovim industrijama, mladima, uprkos visokom obrazovanju, postaje gotovo nemoguće da pronađu posao. Situacija se dodatno pogoršala od 2021. godine, kada je uvedena politika „dvostrukog smanjenja“. Vlasti su, u cilju smanjenja pritiska na učenike, zabranile dodatne online i offline časove uz naknadu, čime je uništen čitav sektor. Prema jednoj studiji, oko 10 miliona ljudi je ostalo bez posla zbog ove politike. Kroz pojmove poput „neijuan“, mlađe generacije Kineza izražavaju frustraciju i osećaj stagnacije, dok vlasti nastoje da kontrolišu širenje ovih ideja kako bi očuvale ekonomsku stabilnost i društveni poredak. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.