- Ono što imate ovde vredi oko 250.000 funti - kaže Ema Zibenborn, pokazujući kutiju punu starog zlatnog nakita: prstenja, narukvica, ogrlica i minđuša. Ema je direktorka kompanije Hatton Garden Metals, porodične trgovine zlatom u londonskoj četvrti Hatton Garden. Ovaj nakit je samo mali uzorak onoga što svakodnevno otkupljuju. U suštini, to je zlatni otpad koji će biti rastopljen i recikliran. Na stolu se nalazi i, elegantnije izložena, kolekcija zlatnih kovanica i poluga. Najveća poluga je veličine mobilnog telefona, teži jedan kilogram i vredi oko 80.000 funti. Emina sestra Zoja Lajons primećuje da često zatiče potencijalne prodavce kako čekaju u redu na ulici. - Na tržištu se oseća uzbuđenje i živost, ali i nervoza. Postoji zabrinutost zbog pravca kretanja tržišta, a takve emocije vode do velikih transakcija - kaže Zoja za BBC a prenosi Index.hr. U zlatari MNR, dve ulice dalje, jedan prodavac potvrđuje - Potražnja za zlatom definitivno je porasla.

Strah od geopolitičke nestabilnosti pojačava privlačnost zlata

Cena zlata porasla je više od 40 odsto u prethodnoj godini. Krajem aprila, cena je premašila 3.500 dolara po unci (31,1 gram). To je bio istorijski rekord, čak i kada se uračuna inflacija – nadmašujući prethodni maksimum iz januara 1980, kada je cena iznosila 850 dolara (što bi danas bilo 3.493 dolara). Ekonomisti ovo pripisuju različitim faktorima. Među glavnim je nepredvidiva trgovinska politika tadašnjeg predsednika SAD-a Donalda Trampa. Nasuprot tome, mnogi zlato vide kao sigurnu investiciju. Strahovi od geopolitičke nestabilnosti dodatno su povećali njegovu privlačnost. Mnogi investitori cene relativnu stabilnost koju pruža ova roba – iako ju je Voren Bafet nekada nazivao “beživotnom” i “beskorisnom”. - Ovo su uslovi koje bismo mogli nazvati savršenom olujom za zlat - objašnjava Luiz Strit, analitičarka pri Svetskom savetu za zlato, udruženju koje finansira rudarska industrija. - Radi se o potencijalnim inflatornim pritiscima. Rizici od recesije rastu, a ekonomske prognoze slabe. Međutim, ono što raste – može i da padne. Iako zlato ima reputaciju stabilne imovine, nije imuno na cenovne oscilacije. U prošlosti su veliki skokovi često bili praćeni drastičnim padovima.

Zlato: večna vrednost – ali bez prinosa

Zahvaljujući retkosti, zlato se vekovima smatra čuvarom vrednosti. Globalna ponuda je ograničena. Prema podacima Svetskog saveta za zlato, do sada je iskopano oko 216.265 tona zlata, a godišnje se iskopa oko 3.500 tona. Za razliku od akcija, zlato ne donosi dividendu. Za razliku od obveznica, ne donosi stabilan prihod, a industrijska upotreba mu je ograničena. Njegova privlačnost leži u činjenici da je to fizička imovina van bankarskog sistema. Takođe, često se koristi kao zaštita od inflacije: dok valute s vremenom gube vrednost, zlato ostaje stabilno. - Zlato ne mogu da štampaju centralne banke i ne može se stvoriti ni iz čega. U poslednje vreme, glavni odgovor vlasti na krize bio je – snižavanje kamatnih stopa i štampanje novca. Zlato se vidi kao zaštita od toga - kaže Ras Mould, investicioni direktor brokerske kuće AJ Bell. Kada je cena zlata dostigla prethodni rekord u januaru 1980, Sovjetski Savez je izvršio invaziju na Avganistan, a cene nafte su skočile, podstičući inflaciju. Sličan skok desio se nakon globalne finansijske krize 2008–2011, kada je cena dostigla novi maksimum. Najnoviji skok usledio je nakon što je predsednik Tramp kritikovao predsednika Federalnih rezervi Džeroma Pauela i pozvao na hitno snižavanje kamatnih stopa. Berzanski indeksi su pali, dolar je oslabio, a cena zlata oborila rekord.

Središnje banke kao glavni kupci

Ali to nije jedini razlog rasta. Cena zlata raste još od kraja 2022. godine, delimično zbog aktivnosti centralnih banaka. - One već 15 godina beleže neto kupovinu zlata, ali to se značajno ubrzalo u poslednje tri godine - kaže Strit. Centralne banke su od 2022. kolektivno kupovale više od 1.000 tona zlata godišnje, u poređenju s prosekom od 481 tonu godišnje između 2010. i 2021. Među najvećim kupcima su Poljska, Turska, Indija, Azerbejdžan i Kina. Daan Struven iz Goldman Sachsa ovako objašnjava: “Rezerve Centralne banke Rusije su zamrznute 2022. nakon invazije na Ukrajinu, i menadžeri rezervi širom sveta su pomislili: ‘Možda ni moje rezerve nisu bezbedne. Šta ako kupim zlato i čuvam ga u sopstvenim trezorima?”

Zlato odoleva sistemima

Sajmon Frenč iz Panmure Liberuma veruje da zemlje žele da smanje zavisnost od dolarskog sistema. - Postoji niz zemalja koje strahuju da će dolar biti korišćen kao oružje. Ako ne žele da budu uz SAD i Zapad, onda imovina koja nije pod kontrolom njihovih protivnika postaje veoma privlačna. Još jedan faktor koji podiže cenu jeste strah od propuštanja prilike. Kako zlato ruši rekorde, sve više ljudi o njemu govori i želi da ga poseduje. Zoja Lajons kaže da je to vidljivo u Hatton Gardenu - Ljudi žele svoj deo zlatne pite i spremni su da ga kupe u fizičkom obliku, piše "Telegraf". Neki stručnjaci veruju da će rast potrajati. Goldman Sachs predviđa da će zlato do sredine 2026. dostići cenu od 4.000 dolara po unci. - Američko tržište akcija je 200 puta veće od tržišta zlata. Čak i mali pomak kapitala iz akcija ili obveznica mogao bi da izazove ogroman rast na tržištu zlata - objašnjava Struven.

Ali baloni ponekad – puknu

Ipak, neki se plaše da je u pitanju balon koji može pući. Primera radi, 1980. je cena zlata skočila na 850 dolara krajem januara, a već u aprilu pala na 485 dolara. Do juna sledeće godine – spustila se na svega 297 dolara. Neki analitičari, poput Džona Milsa iz kompanije Morningstar, predviđaju da bi cena unce mogla da padne na samo 1.820 dolara u narednim godinama, kako ponuda raste, a tempo kupovine centralnih banaka usporava.

“Ne stavljajte sva jaja u zlatnu korpu”

Dan Struven ne deli to mišljenje. On veruje da bi moglo doći do kratkoročnog pada, ali da će dugoročni rast ipak preovladati. “Ako bi došlo do mirovnog sporazuma u Ukrajini ili brzog smirivanja trgovinskih tenzija, hedž fondovi bi preusmerili kapital iz zlata u rizičnije investicije. Ali, u ovom neizvesnom geopolitičkom okruženju – potražnja za zlatom će ostati visoka.” Sajmon Frenč, međutim, smatra da je vrhunac vrlo blizu, i da bi oni koji sada ulažu u nadi za brzom zaradom – mogli ostati razočarani. Drugi upozoravaju da bi noviji kupci mogli pretrpeti gubitke ako se tržište preokrene. - Kratkoročne špekulacije mogu da se obiju o glavu - kaže Sjuzan Streter iz kompanije Hargreaves Lansdown. - Investitori koji razmišljaju o ulaganju u zlato trebalo bi da to rade kao deo raznovrsnog portfelja – nikako da stave sva jaja u zlatnu korpu. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: ?is_from_webapp=1&sender_device=pc&web_id=7395520208650470917 Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.