Upotreba će biti trenutna, besplatna i univerzalno dostupna unutar evropske monetarne zone. Korišćenje podrazumeva da svaki građanin dobije "novčanik", preko kojeg će obavljati transakciju.

Izgleda da je reč o nečem sasvim novom, međutim, ljudi srednjih godina se već godinama sve više koriste raznim karticama i to nam kazuje da je, zapravo, bezgotovinsko plaćanje nešto što se već poduže ustaljuje i u našoj svakodnevici. Još uvek preferiramo keš, ali kada pogledamo oko sebe primećujemo da mladi sve više plaćaju mobilnim telefonom ili nekom aplikacijom. U Evropi je promena mnogo uočljivija i iz Brisela su nedavno saopštili da je u poslednjih pet godina upotreba keša sa 68 pala na 43 odsto ukupnog broja plaćanja. Možda je udaljavanje od gotovine vidljivije kada se posmatra vrednost uplata. Donedavno je kešom plaćano 42 odsto, prošle godine tek 23 odsto ukupne vrednosti plaćenog. Mada su primedbe na modernije tehnologije plaćanja da ostavljaju trag, odnosno da država, a često i banke, mogu da prate plaćanja i kontrolišu svakog pojedinačnog korisnika, tokom pandemije došlo je do ubrzanog prelaska na ne-keš plaćanja. Izgleda da je u poslednje vreme u toku još izraženiji prelaz na nove tehnologije. Razlog je sve masovnija upotreba takozvanih stabilkona, privatnih stabilnih kriptovaluta. Za razliku od bitkoina, ove kriptovalute, bar prema rečima njihovih emitera, imaju trajno stabilan odnos prema američkoj valuti i stoga nemaju drastične oscilacije u vrednosti. Iza sebe praktično imaju američko tržište obveznica vredno 288 milijardi dolara, dok bitkoin nema ništa. Tu njihovu poziciju je zakonom donetim 17. juna potvrdio i američki kongres donoseći Genius Act, zakon istorijskog značaja. Od tada se stiče utisak kako mladi još češće plaćaju onlajn, piše 021.

Privatizacija dolara

Vezivanje stabilkona za američku valutu je svojevrsno privatizovanje dolara koji se time udaljava od pozicije javnog monetarnog dobra. U svakom slučaju, brojne američke, uglavnom najmoćnije, kompanije su emitovale sopstvene stabilkone i to je intenziviralo novi vid plaćanja. Prednost je u brzini i sigurnosti transfera novca, naravno i stoga što se može plaćati u svakom trenutku, nema ni radnog vremena, a ne morate biti ni na pošti, niti u banci. Pomoću stabilkona, dolar, ali posredno i sada u privatnom vlasništvu, osvaja novo tržište za američku valutu. Cilj je u onlajn novčanim plaćanjima biti onoliko dominantan koliko je dolar, još od konferencije u Breton Vudsu jula 1944. godine, superioran na standardnom finansijskom tržištu. Evropa ni do sada nije bila bez odgovora na novinu. Na Starom kontinentu postoji nekoliko firmi koje su emitovale sopstvene digitalne tokene. Nevolja je što najveća iza sebe kao podršku ima tek 285 miliona evra. Američke firme su mnogo jače i, saglasno Genius Act-u, izuzetno su nasrtljive. Agresivnost je opasnost za evro. Zapravo, ukoliko bi Unija izgubila veći deo svog tržišta u plaćanju finansijskih obaveza, odnosno ako stabilkoni potisnu evro iz dosta snažne upotrebe u monetarnoj zoni EU, evropska valuta izgubiće značaj. Evropski trgovci i preduzetnici bi došli u zavisnost od američkih privatnih mreža i tehnoloških lidera. Pretnja je da se bankarski depoziti iz evropskih presele u finansijske ustanove sa druge strane bare. Štaviše, u pitanje bi došla i Evropska unija čiji je evro izuzetno snažan i uspešan simbol. Stoga se u Briselu godinama razmatra kako održati značaj i na novoj formi tržišta plaćanja.

Banke na meti

Pojava novog načina plaćanja izuzetno pogađa banke. Stoga je, bar u početku, predviđeno da se novom tehnologijom može plaćati do određenog iznosa. Razlog limita je jasan - u suprotnom, postojala bi mogućnost da se novac toliko brzo izmesti iz fondova pojedinih banaka da bi one došle u opasnost. Zapravo, nova tehnologija ukida monopol banaka u transferu novca, kao i u štednji. Stoga ima mišljenja da će novina primorati banke da se vrate svom prioritetnom poslu, odnosno da povereni novac jedne osobe pretvore u kredit drugoj. U Evropskoj centralnoj banci bilo je pregršt planova i zamisli, ali se dugo čekalo da se pristupi realizaciji evropske digitalne valute. Očito, nije se htelo koraknuti pre Amera, kako sa druge strane Atlantika ne bi pomislili da Brisel pokušava na globalnom nivou potisnuti najjače američko oružje. Naravno, EU nema takvih namera, već samo da bude uverljivo dominantan na sopstvenom tržištu plaćanja, i sačekala je da prvo krenu Ameri. Nije, pak, isključeno da se takva odluka pokaže poprilično zakasnelom, a Ameri, koji su poslednjih godina naglo razvili kartičarstvo i poprilično se ušunjali na evropsko tržište, još više uvećaju prisustvo na Starom kontinentu.

Građani odlučuju

Hoće li evro i u digitalnom plaćanju na svom tržištu imati dominantnu poziciju sličnu onoj koju poseduje na tradicionalnom finansijskom tržištu, ipak će najviše zavisiti od toga kako se žitelji Evropske unije budu odlučili. Ako i dalje budu plaćali mobilnim telefonom ili aplikacijama, biće slabe vajde od promocije 25. oktobra. Bitno je da građani EU usvoje digitalni evro isto kako su iskreno i u punoj meri prihvatili štampanu evropsku valutu. Predstojeća pojava digitalnog evra znači da je EU odlučila da u svetu finansija i dalje bude značajan akter.