Korišćenje kriptovaluta beleži neverovatan rast širom sveta, a Srbija nije izuzetak. Na globalnom nivou, broj korisnika kriptovaluta porastao je sa 432 miliona početkom 2023. na preko 575 miliona krajem iste godine, uz prognoze da bi do kraja 2024. taj broj mogao dostići gotovo milijardu. Ovaj trend nije iznenađenje, s obzirom na to da sve veći broj ljudi prepoznaje prednosti decentralizovanog finansijskog sistema, kao i potencijalne koristi od ulaganja u digitalne valute poput bitkoina, eterijuma i drugih. U Srbiji interesovanje za kriptovalute raste, naročito među mladima koji traže alternativne načine ulaganja i štednje. Iako zvanični podaci o broju korisnika nisu dostupni, prema nekim procenama u Srbiji se oko 200.000 ljudi bavi trgovinom kriptovalutama, a popularnost kriptovaluta se vidi kroz povećanu aktivnost na platformama za trgovinu i uvođenje blokčejn tehnologije u različite sektore. Srbija ima značajan potencijal za širu primenu kriptovaluta, zahvaljujući visokoj tehnološkoj pismenosti i interesovanju za inovativne finansijske alate. Razlozi za globalnu popularnost kriptovaluta su mnogobrojni. Pored toga što predstavljaju način zaštite imovine od inflacije, kriptovalute omogućavaju brže i jeftinije transakcije, posebno u međunarodnim platnim tokovima. Takođe, sve veći broj kompanija prihvata digitalne valute kao sredstvo plaćanja, čime se dodatno povećava njihova upotreba. U Srbiji se kriptovalute najčešće koriste za ulaganja, ali i kao sredstvo štednje ili plaćanja u okviru specifičnih usluga i platformi. - Tržište kriptovaluta se razvija, a to je posebno primetno u poslednjih nekoliko godina. Zajednica ljudi koji trguju kriptovalutama je velika, a ljudi najviše koriste ove valute kao sredstvo štednje, ali naša zemlja poseduje potencijal da uticaj bude i dalekosežniji - kaže za Bizportal advokat Stefan Pekić, iz advokatske kancelarije Pekić. Međutim, uprkos benefitima, kriptovalute donose i izazove, posebno u domenu pravne regulative. Dok mnoge zemlje uvode jasne zakone kako bi podržale rast tržišta, Srbija se suočava sa sličnim pitanjima. Regulativa je ključna za smanjenje rizika od prevara, pranja novca i drugih nezakonitih aktivnosti koje se povezuju sa kriptovalutama. Istovremeno, zakonski okvir može pružiti sigurnost investitorima i omogućiti dalji razvoj tržišta. - Najčešći problemi u našoj zemlji, kada je reč o kriptovalutama, jesu regulatorne prirode i odnosa NBS-a prema ovoj temi. Posedovanje kriptovaluta je u Srbiji definisano Zakonom o digitalnoj imovini, međutim sama implementacija zakona teče sporije od očekivanog. Ne postoji potpuna primena ovog zakona i Narodna banka Srbije nije spremna da se potpuno posveti ovom problemu - objašnjava Pekić. Advokat ističe kako je glavni razlog za stagniranje ovog tržišta strah, koji je osnovan. Ključni je problem što postoji veliki broj prevaranata u ovom poslu i države se sa razlogom boje, a to se posebno ogleda pri poslovanju kriptomenjačnica koje su trenutno najviše na udaru. - Kriptomenjačnice su iznele zahtev za omogućavanje plaćanja u kriptu. To bi značilo da one budu osposobljene da potpišu ugovore sa, recimo nekim restoranom, i da omoguće da kupci plaćaju u kriptovalutama. To bi se činilo putem određenog terminala, sličnog onom koji koristimo pri plaćanju karticama. Ipak, NBS smatra da bi to bilo neizdrživo iz straha zbog potencijalnog pranja novca. Taj strah je malo preteran jer bi to značilo da bi taj hipotetički restoran morao da zapisuje i legitimiše svaku osobu koja bi platila u kriptovalutama, što jednostavno nije moguće - objašnjava naš sagovornik. Kako Pekić navodi, postojale su određene inicijative da se odredi limit, potencijalno do 500 evra kako bi svaka transakcija u kriptovalutama ispod te sume bila pod manjom kontrolom i lakše se odvijala. Na taj način, ne bi bilo straha od pranja novca jer je limit nizak, a i u slučaju da su transakcije od 499 evra od određenog pojedinca učetale, to bi bilo sumnjivo i lako bi se proverilo. Ipak, Narodna banka Srbije do sada nije imala sluha za takvu vrstu predloga. - Sa druge strane, problemi sa kojima su se suočavali trgovci kriptovalutama u Srbiji jeste otvaranje računa pri bankama. Za svaku poslovnu aktivnost je potreban bankovni račun, a u slučaju da pojedinac istakne kako poseduje kriptovalute ili trguje istim, banke uglavnom odbijaju da sarađuju sa njim jer im to stvara dodatne birokratske i administrativne probleme i troškove - naglašava advokat. Uz to, jedan od ključnih izazova je i nedostatak znanja i informacija o kriptovalutama među širim slojevima stanovništva. Uprkos velikom interesovanju, mnogi građani i dalje ne razumeju kako funkcionišu blokčejn tehnologija ili digitalne valute, što može dovesti do loših investicionih odluka. Edukacija i podizanje svesti o prednostima i rizicima ključni su za širu primenu i bezbedniju upotrebu kriptovaluta. Kako tržište kriptovaluta nastavlja da se širi, jasno je da će Srbija, uz adekvatnu regulativu i edukaciju, imati priliku da postane značajan deo globalnog blokčejn ekosistema. Rast popularnosti kriptovaluta predstavlja šansu za inovacije i razvoj, ali zahteva pažljivo planiranje i balans između regulative i slobode na tržištu. Sagovornik Bizportala smatra da Srbija može odgovoriti na izazove i iskoristiti prilike koje pruža digitalna ekonomija budućnosti, ali da je za to potreban dugotrajan usaglašen proces svih činioca u bankarskom sistemu naše zemlje. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.