Izmenama i dopunama Zakona o investicionim fondovima smanjen je minimalni iznos investiranja pojedinačnih investitora za zatvorene alternativne fondove sa 50.000 na 10.000 evra, a Janković objašnjava da ova zakonska izmena omogućava još većem broju investitora da ulaže u alternativne investicione fondove, čime se dodatno podstiče razvoj tržišta kapitala u Srbiji. Predsednik Komisije za hartije od vrednosti Marko Janković rekao je danas da se broj investitora menja na dnevnoj bazi, a prema podacima kojima Komisija raspolaže, u Srbiji trenutno imamo više od 55.000 investitora u fondovskoj industriji i dodao da se beleži značajan rast interesovanja za ovu vrstu ulaganja u poslednje dve godine. Janković je objasnio za Bizportal da je Investicioni fond institucija kolektivnog investiranja. U okviru nje se prikupljaju novčana sredstva i ulažu u različite vrste imovine kao što su prenosive hartije od vrednosti, depoziti kod kreditnih institucija, izvedeni finansijski instrumenti, investicione jedinice drugih fondova,nepokretnosti, a u skladu sa unapred određenom investicionom politikom, sa ciljem ostvarenja prihoda u korist imalaca investicionih jedinica, odnosno članova investicionog fonda i smanjenja rizika ulaganja. - Njihov cilj je ostvarivanje dobiti i smanjenje rizika putem diversifikacije portfolija. Investicioni fondovi se dalje razlikuju prema vrsti zakona koji uređuje njihovo poslovanje. Otvorene investicione fondove sa javnom ponudom uređuje Zakon o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom. Ovi fondovi omogućavaju investitorima da u bilo kom trenutku ulažu ili povlače svoja sredstva. Alternativni investicioni fondovi su regulisani Zakonom o alternativnim investicionim fondovima i ovi fondovi imaju specifičnu investicionu strategiju i često ciljaju iskusnije investitore - izjavio je on. Prema njegovim rečima, smanjenje minimalnog iznosa ulaganja čini ove fondove dostupnijim širem krugu investitora, što može doprineti povećanju priliva kapitala i većoj diversifikaciji investicionih portfolija. - Raniji uslov, prema kojem je minimalni iznos ulaganja bio 50.000 evra, praktično je ograničavao pristup ovim fondovima isključivo investitorima sa značajnim kapitalom, čime je tržište bilo rezervisano za uži krug visoko solventnih lica. Veći broj gradjana Srbije sa srednjim i visokim prihodima sada može ulagati u alternativne investicione fondove, što doprinosi širenju baze i broja investitora. Manjim početnim ulaganjem omogućava se pojedincima da raspodele svoj kapital u više različitih fondova ili instrumenata, smanjujući rizik povezan sa pojedinačnim investicijama - istakao je Janković. Govoreći o ciljevima izmena Zakona o alternativnim investicionim fondovima, navodi da uključuju unapređenje pristupačnosti ovih fondova širem krugu investitora i unapređenje regulative radi podsticanja razvoja tržišta kapitala u Srbiji. - Razvijenija industrija alternativnih investicionih fondova stvara uslove za povećanje likvidnosti tržišta, privlačenje domaćeg i stranog kapitala i podsticanje investiranja u strateške sektore, poput nekretnina, tehnologije, obnovljivih izvora energije i infrastrukturu čime se pomaže dodatni razvoj privrede u Srbiji. Prilagođavanje pravnog okvira međunarodnim standardima olakšava ulazak stranih investitora na srpsko tržište, čime se povećava priliv kapitala i podstiče integracija srpske privrede u globalne finansijske tokove - ukazao je on. Objasnio je da investitori u investicione fondove mogu uživati pogodnosti poput diversifikacije portfolija, profesionalnog upravljanja sredstvima, potencijalno viših prinosa u poređenju sa tradicionalnim oblicima štednje, kao i lakšeg pristupa različitim tržištima i finansijskim instrumentima. Dodao je da bi svakako glavna prednost bila manjak potrebe da se investitori aktivno bave svojom investicijom. Objašnjavajući o tome ko donosi odluke o finansiranju sredstava iz pomenutih fondova, Janković kaže da odluke o ulaganju sredstava donosi društvo za upravljanje fondovima, u skladu sa investicionom politikom i ciljevima definisanim u prospektu fonda, a koji u svojim okvirima imaju licencirana profesionalce koji upravljaju investicijama u ime fonda, i posledično u ime svojih investitora. Janković napominje da nadzor nad radom investicionih fondova u Srbiji vrši Komisija za hartije od vrednosti, koja ima regulatornu ulogu u zaštiti interesa investitora i obezbeđivanju zakonitog i transparentnog poslovanja fondova. - Komisija izdaje dozvole za osnivanje i rad društava za upravljanje i odobrava prospekte fondova, prati usklađenost njihovog poslovanja sa zakonskim obavezama kroz redovno dostavljanje izveštaja i kontrolu investicionih politika definisanih prospektima. Takođe, Komisija nadzire poštovanje zakonskih ograničenja ulaganja i primenu pravila upravljanja sredstvima, a u slučaju nepravilnosti može izreći javne opomene, novčane kazne, obustaviti ili oduzeti dozvolu za rad ili pokrenuti prekršajne ili krivične postupke - kazao je on dodajući da pored toga, osigurava da su investitori adekvatno informisani o rizicima i pravima, postavljajući standarde za objavljivanje informacija radi veće transparentnosti. Na kom tržištu su najzastupljeniji investicioni fondovi on navodi da u zemljama poput SAD, investicioni fondovi su dominantan način ulaganja za pojedince i institucije, uključujući penzione fondove, osiguravajuća društva i velike korporacije, dok u Evropskoj uniji posebnu popularnost uživaju UCITS fondovi pre svega zbog svoje regulisane prirode. - U Srbiji, industrija investicionih fondova se još uvek razvija, ali beleži stabilan rast poslednjih godina. Aktivnosti fondova na srpskom tržištu su koncentrisane na ulaganja u tradicionalne oblike imovine, poput hartija od vrednosti i nekretnina, dok su alternativni investicioni fondovi u fazi širenja zahvaljujući nedavnim zakonskim izmenama koje su olakšale pristup manjim investitorima. Iako fondovi trenutno čine manji segment finansijskog sistema u Srbiji u poređenju sa razvijenim tržištima, rast interesovanja među domaćim i stranim investitorima ukazuje na potencijal za njihov značajniji doprinos razvoju tržišta kapitala u bližoj budućnosti - rekao je Janković. Kada je reč o terminu "poluprofesionalni investitor", on objašnjava da je to lice koje, u skladu sa usvojenim izmenama Zakona o alternativnim investicionim fondovima, ulaže najmanje 5.000 evra u alternativni investicioni fond i za koje društvo za upravljanje proceni da poseduje adekvatno iskustvo i znanje kako bi razumelo rizike povezane sa ovim oblikom ulaganja. Smanjenjem cenzusa za sticanje statusa poluprofesionalnog investitora takodje je omogućeno većem broju građana pristup sofisticiranijim ulaganjima u alternativne fondove. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.