Razlikuju se i metodologije koje se često menjaju, što praćenje određenih grana ili ekonomskih tokova čini komplikovanijim a istraživačima otežava sagledavanje celokupne ekonomije. Objavljeni podaci se periodično koriguju i usaglašavaju, pa nismo sigurni da se to neće dogoditi i sa sadašnjim iskazima o visini privrednog rasta, industrijskoj proizvodnji ili udelu određenih grana u BDP-u, piše magazin Biznis i finansije. Zaključci o ekonomskim kretanjima nisu uvek pouzdani čak ni kad su oslonjaju na podatke zvaničnih institucija, jer one mogu imati različite definicije istih pojava, drugačije kriterijume i klasifikacije, pa se to odražava i na rezultate. Primera radi, Agencija za privredne registre (APR) razvrstava preduzeća na mikro, mala, srednja i velika na osnovu podataka o prosečnom broju zaposlenih, poslovnom prihodu i vrednosti ukupne aktive, a Republički zavod za statistiku (RZS) navodi da u skladu s međunarodnim preporukama, kao kriterijum razvrstavanja po veličini koristi samo broj zaposlenih. Slično je i sa pojedinim delatnostima, piše magazin Biznis i finansije. Tako se sektor farmacije u RZS tretira samo kroz industrijsku proizvodnju a veleprodaja i apoteke obuhvaćene su u oblasti trgovine, dok se prema drugim klasifikacijama sve tri kategorije svrstavaju u farmaciju ili zdravstvo. Automobilska industrija koja je jedno vreme upečatljivo vukla izvoz, „rasuta“ je po više industrijskih grana, od metalske, mašinske, gume i plastike do tekstilne. Najzad, ako se prate strane direktne investicije, Narodna banka Srbije (NBS) precizno vodi svaku uplatu koju u privrednom sistemu vrše strani državljani, ali to ne znači da sve spada u investicije. S druge strane, domaća ulaganja niko ne evidentira.

Nagla pomena privrednog sistema

Profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić kaže za Biznis i finansije da je nivo razvijenosti statistike u Srbiji u skladu sa nivoom razvijenosti zemlje, ali i da je velika i nagla promena privrednog sistema jedan od razloga što nismo u potpunosti obezbedili podatke za pouzdana istraživanja u nekim oblastima. - U vreme socijalizma imali smo mali broj relativno velikih preduzeća, koja su statističkim organima dostavljala uglavnom tačne podatke o svom poslovanju. Sada je struktura privrede potpuno promenjena, imamo veliki broj malih preduzeća i preduzetnika, od kojih neki prikrivaju svoju aktivnost kroz sivu ekonomiju. Drugačiji su uslovi za prikupljanje podataka, tako da sada mnogo više moraju da se koriste uzorci, a postoji i problem sa iskrenošću ljudi ako rade nelegalno - objašnjava Arsić. On podseća da je u bivšoj Jugoslaviji značajan napredak postignut krajem 70-ih godina prošlog veka, kada je napravljena zajednička statistička škola sa Ujedinjenim nacijama, u kojoj su predavali vrhunski stručnjaci.

Pod palicom Eurostata

- Sada je neka vrsta zamene za to tehnička pomoć Eurostata. Ta saradnja je intenzivna, ali je potrebno da mi imamo stručnjake koji mogu da iznesu te vrlo sofisticirane i zahtevne poslove, potrebni su dobri matematičari, ekonomisti, iako ih je teško privući zbog niskih plata- ističe Arsić. On kaže da postoje razlike u predstavljanju podataka između institucija, ali da zvanična statistika najvećim delom prihvata klasifikaciju i standarde Ujedinjenih nacija, a potom i Eurostata koji ih još preciznije definiše. - Važno je da podaci budu što je moguće više međunarodno uporedivi. Ujedinjene nacije imaju dosta jako statističko odeljenje i one propisuju standarde koje važe za sve države, što znači da možda nisu previše zahtevni kako bi mogle da ih primenjuju i manje razvijene zemlje. Ali, Eurostat ima dodatno razrađenu metodologiju koju se naša statistika trudi da usvoji, jer se u suprotnom podaci iz Srbije neće naći na njihovom sajtu. Zato i naši istraživači kad traže podatke za Srbiju gledaju da oni budu iz međunarodnih izvora, jer to znači da su provereno usaglašeni - navodi Arsić. On dodaje da kad se promeni metodologija prikupljanja i klasifikovanja činjenica, trebalo bi što je moguće više unazad rekonstruisati stare podatke kako bi mogli da se porede. - To mi ponekad ne radimo, čak se desi da ne bude ni obaveštenja da je u nekoj statističkoj publikaciji došlo do promene i tek kada uočimo da nešto nije u redu, oni objasne da je metodologija drugačija- kaže Arsić.

Uporedivi i neuporedivi

Ivan Nikolić, direktor razvoja na Ekonomskom institutu u Beogradu i urednik biltena Makroekonomske analize i trendovi (MAT) potvrđuje da se kod promena metodologije, koje uglavnom inicira Eurostat, obično sve prethodne serije podataka koriguju, ali da je izuzetak napravljen 2018. kod promene obračuna zarada. - Nije bilo nekog velikog odstupanja, tek nekoliko procenata, ali statistika nikada nije unazad ažurirala tu seriju podataka. Jednostavno, napravljen je presek 2018. i krenulo se sa novim podacima koji su i sada validni, ali nisu uporedivi sa serijama pre 2017. U ostalim slučajevima se radi revizija podataka unazad, tako je bilo i sada u oktobru, kad se korigovao BDP. Prvi izveštaj je bio ’groso modo’, grube crte samo na nivou celog BDP-a, da bi dva meseca kasnije, u poslednjem izveštaju, statistika korigovala celu seriju unazad do 1995. godine, tako da su svi sektori prilagođeni toj novoj metodologiji - ističe Nikolić. On objašnjava da statistički sistem Srbije nadzire Eurostat, kao krovna evropska institucija sa kojom su usklađene sve metodologije, ali i stalna misija MMF-a koja prati nacionalne račune, industrijsku proizvodnju, stope rasta ili BDP. „Istraživači mogu da otvaraju neka pitanja, mogu da imaju i sumnje, ali metodologija je deo statističke struke koju nismo dovoljno kompetentni da procenjujemo i da olako tvrdimo kako je nešto precenjeno ili potcenjeno”, ukazuje Nikolić.

Neuhvatljive kompanije

Kada je reč o konkretnim oblastima industrijske proizvodnje ili udela koje određene grane imaju unutar njih, uvek je prisutna dilema da li je dobro određena pretežna delatnost prema kojoj su grupisane kompanije. Jer, ističe Nikolić, preduzeća se bave različitim poslovima, dok se u APR upisuju prema onom preovlađujućem. Kasnije taj strukturni registar firmi po delatnostima ulazi u bazu RZS-a, iz koje će se odrediti udeo te vrste aktivnosti kompanije u BDP-u ili privrednoj grani. Ali, upisana dominantna delatnost nekada može i da promeni realnu sliku pojedinih grana. Nikolić navodi primer od pre nekoliko godina, kada je Institut istraživao tržište kafe u Srbiji, pa se ispostavilo da je jedan od tada velikih prerađivača bio registrovan u sektoru trgovine a ne u prerađivačkoj industriji, što je menjalo rezultat. - To su sporadični slučajevi koji mogu da se koriguju ukoliko imate saznanja da je neka proizvodnja u preduzeću dominantnija od one koja je upisana. Jer, poslovanje se menja, neki poslovi rastu, drugi propadaju i firme prelaze na nešto drugo, pa razvrstavanje ne može da bude uvek precizno. U principu, kada se radi istraživanje grana, nema prostora za neko drugo tumačenje sem da se prihvate podele i podaci koje proizvodi RZS”, ističe Nikolić. On napominje da se drugačije dileme javljaju kada je reč o analizama sektora, jer je bitno da se u metodološkom prilogu objasni kako je taj sektor obuhvaćen. Na primer, ako se analizira poljoprivreda, bitno je da se razjasni da li se sagledava samo primarna proizvodnja ili je obuhvaćena i prehrana, pa i proizvodnja pića, duvana, da li se uključuje i deo hemije koji obuhvata proizvodnju đubriva. - To je sve deo istraživačkog pristupa. Suština je da se ti zvanični podaci dodatno proveravaju nakon prve objave, jer se dogode dupliranja ili izostavljanja. Tek kada se kasnije, naredne godine, iščisti baza, dobija se revidirani i pravi obračun koji je jedino validan. Uz to, periodično svake pete godine RZS i svi drugi nacionalni zavodi, po preporuci Eurostata rade reviziju obračuna nacionalnih računa, što je normalan protokol- zaključuje Nikolić. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici