Na pijacama se cene mušmula kreću od 70 do 150 dinara po kilogramu, dok mnogi proizvođači dodatno zarađuju od prerađevina, poput džema ili rakije. Mušmula pripada jabučastim voćnim vrstama, a njena otpornost na niske temperature i lakoća uzgoja čine je pogodnom za organsku proizvodnju. Samooplodna i dugovečna, može se uzgajati na osunčanim i provetrenim terenima do 1.000 metara nadmorske visine. Berba se preporučuje u novembru, nakon prvih mrazeva, kada plodovi dostižu punu zrelost. Oni koji već uzgajaju mušmule, godišnje, uglavnom, proizvode oko pet tona plodova. Sveža mušmula se prodaje za oko jedan evro po kilogramu, ali mnogi preferiraju preradu u rakiju, koja donosi dodatni profit. Iz iskustva onih koji se već ovim bave, uzgoj je izuzetno lak. Nakon inicijalne pripreme zemljišta, zasad samo redovno treba kositi. Nema potrebe za čestim tretiranjem, osim povremenih intervencija protiv štetočina.

Šansa za male proizvođače

Uprkos njenom potencijalu, mušmula se uglavnom uzgaja na manjim površinama ili okućnicama, dok veliki zasadi ostaju retkost. Međutim, prema procenama stručnjaka, dva hektara pod mušmulom mogu osigurati prihod dovoljan za egzistenciju jednog domaćinstva. Proizvođači naglašavaju da je ovo voće idealno za one koji žele da spoje tradiciju, ali i da im se to isplati, uz minimalna ulaganja, piše "Blic Biznis". Zbog otpornosti na bolesti i ekstremne temperature, mušmula pruža stabilnu proizvodnju čak i u nepovoljnim uslovima. Iako se mušmula danas ređe viđa u voćnjacima, njena otpornost, jednostavnost uzgoja i višestruka upotrebljivost čine je idealnim izborom za male poljoprivrednike. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.