Pre rođenja deteta korisno je izračunati da li ćemo uopšte moći sebi da priuštimo dete. Dok se za malo dete još može i snaći, s godinama odgajanje postaje sve skuplje. Nemački statistički zavod izračunao je koliko košta dete do punoletstva, a brojke nimalo nisu zanemarljive. Iako statistika hladno beleži iznose koji dosežu šestocifrene svote, roditelji će uvek reći isto: novac ne može izmeriti ono što dete donosi u život — ljubav, radost i smisao. Ipak, uprkos emocijama, činjenice pokazuju da se u Nemačkoj do detetovog 18. rođendana u proseku potroši čak 164.808 evra. Statistički zavod proučio je potrošačke navike porodica i analizirao prosečne mesečne izdatke za decu, raspoređene u tri starosne grupe. Tako dete do šeste godine života košta 679 evra mesečno, od 6 do 12 godina 786 evra, a od 12 do 18 godina čak 953 evra, piše Feniks magazin.

Bebe u statistici

U proseku, jedno dete košta oko 763 evra mesečno, odnosno 9.156 evra godišnje. U izračun su uključeni ne samo direktni troškovi poput hrane, odeće, igračaka, hobija, pretplata ili džeparca, već i deo troškova stanovanja — od većeg životnog prostora do veće potrošnje energije, putovanja i prevoza. Iako se i bebe u statistici tretiraju kao mala deca — dakle, 679 evra mesečno — analiza napominje da u taj iznos ne ulazi tzv. Erstausstattung, početna oprema. U tu kategoriju spada sve od krevetića do kolica i autosedišta, a početni trošak porodice obično iznosi između 2.000 i 4.000 evra. Kada se sve sabere, prva godina života deteta u Nemačkoj može koštati između 11.000 i 13.000 evra. Statistički zavod u izračun nije uključio troškove osiguranja, štednje, ulaganja, privatnih penzionih fondova, akcija, vozačke dozvole ili kupovine prvog automobila. I, što je posebno važno, u kalkulaciju nisu uračunata ni izgubljena primanja roditelja koji zbog deteta uzimaju duži dopust ili rade skraćeno radno vreme. Stručnjaci takve izdatke nazivaju oportunitetnim troškovima — indirektnim, ali stvarnim delom cene roditeljstva.

Može i jeftinije

Naravno, sve je zasnovano na proseku: odgajanje može biti i znatno jeftinije, naročito ako se izbegavaju brendirane stvari i skupa putovanja. Razlog je jednostavan — mnogo toga se može ponovo koristiti, od odeće do kolica i krevetića, a iskusni roditelji lakše pronalaze povoljnije opcije i češće kuvaju kod kuće. Uprkos tome, ukupan trošak porodice nesumnjivo raste. Iako statistika pokazuje da samohrani roditelji ukupno troše manje, njihov finansijski teret u stvarnosti je znatno veći. Dok prosečna porodica sa dvoje dece troši oko trećine prihoda na decu, samohrani roditelj često potroši skoro polovinu svih primanja. Brojke jasno pokazuju koliko je izazovno finansijski samostalno podizati dete. Za period nakon punoletstva ne postoje jedinstvene statistike, jer se životni putevi mladih uveliko razlikuju. Neki već sa 16 godina kreću na naukovanje i ubrzo zarađuju sopstveni novac, dok drugi studiraju ili putuju i ostaju finansijski vezani za roditelje. Jedno je sigurno — troškovi često rastu: fakultet, vozačka dozvola, prva samostalna soba ili stan, putovanja.

Finansijska pomoć

Zbog svega toga stručnjaci savetuju roditeljima da sa dugoročnom štednjom počnu što ranije. Kako klasične štedne knjižice više nisu isplative, sve češće se preporučuju fondovi, Bauspar ugovori i moderniji oblici ulaganja. Nemačka porodicama pruža široku finansijsku podršku, a sve to važi i za one koji su se doselili iz Hrvatske. Najvažnije mere uključuju dečji doplatak, koji od 2023. iznosi 250 evra mesečno po detetu, poreske olakšice za roditelje, doplatak za roditelje koji ostaju kod kuće, kao i podršku porodicama sa niskim primanjima. BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027: Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.