Obično uz veću potražnju dolazi i do rasta cene ovih proizvoda. Najnoviji podaci Republičkog zavoda za statistiku ukazuju na trendove u cenama i potrošnji u raznim delovima Srbije. Kilogram junetine, teletine, svinjetine i pilećeg mesa varira od grada do grada, s tim što su cene u pojedinim mestima dostigle rekordne iznose. Cena junetine posebno se izdvaja u Šapcu, gde kilogram ove vrste mesa može dostići i 1.200 dinara. To je najviša cena zabeležena u Srbiji, dok je najniža u Užicu, gde kilogram košta 830 dinara. S druge strane, cena svinjskog mesa najviša je u Kraljevu, gde kilogram košta 849 dinara, dok je najniža u Leskovcu, gde potrošači za isti proizvod plaćaju 529 dinara. Među vrstama mesa, teletina se izdvaja po najvišim cenama. Tako je u Novom Sadu kilogram dostigao 1.745 dinara, što je najveća cena za ovu vrstu mesa u zemlji. Pančevo se sa 1.700 dinara po kilogramu približava ovoj visokoj ceni, dok je najpristupačnija teletina u Zrenjaninu, gde kilogram košta 995 dinara. U Beogradu cena teletine iznosi 1.220 dinara, čime se prestonica svrstava među gradove sa srednjim vrednostima na ovoj listi. Pileće meso, koje spada u osnovne prehrambene namirnice za većinu domaćinstava, ima manje oscilacije u ceni. Cena celog pileta se kreće između 280 i 320 dinara po kilogramu, zavisno od grada. Na ovaj način pileće meso ostaje najdostupniji izbor za potrošače, što se vidi i u statističkim podacima, naime pileće meso je najčešće na trpezama u Srbiji, s potrošnjom od oko 18 kilograma po osobi godišnje. Cena mlevenog mesa, koje je omiljeni sastojak mnogih domaćih jela, takođe beleži rast. Kilogram mešanog mlevenog mesa može dostići i 1.500 dinara, što predstavlja znatno povećanje u odnosu na prošlu godinu. Pola kilograma svinjskog mlevenog mesa, na primer, sada košta oko 600 dinara, dok je prošle godine kilogram mogao da se kupi za oko 800 dinara.

Domaće svinjetine sve manje

Prema rečima Nenada Budimovića iz Privredne komore Srbije, na godišnjem nivou se u Srbiji troši oko 40 kilograma mesa po stanovniku, s tim što je pileće meso najzastupljenije, a slede svinjsko i juneće meso. Ipak, najnoviji popis poljoprivrede ukazuje na smanjenje broja stoke, što je trend koji traje već godinama. Na pitanje da li Srbija ima kapacitete da zadovolji domaću potražnju, Budimović odgovara da trenutno proizvodnja uspeva da održi zadovoljavajuće količine svih vrsta mesa, osim svinjetine za preradu. - Ova vrsta mesa se uvozi zbog sve manjeg broja svinja, ali to ne znači da je ugrožena snabdevenost potrošača - rekao je Budimović. Međutim, agroanalitičar Branislav Gulan kaže da je Srbija primorana da uvozi meso kako bi prehranila sopstveni narod, što je rezultat decenija propadanja stočarstva. - U 2023. godini Srbija je uvezla oko 300.000 svinja za potrebe klanične industrije, 500.000 prasića, kao i 30.000 tona svinjskog mesa treće kategorije. Ovi potezi nisu dovoljni da ožive stočni fond zemlje - navodi Gulan, dodajući da Srbija trenutno broji samo 2,25 miliona grla svinja, što je drastičan pad u poređenju sa ranijim periodima.