Energetsko siromaštvo bi moglo sada iznositi čak 16 posto, piše Euraktiv pozivajući se na najnoviju studiju nemačkog instituta GESIS u kojoj se navodi da bi kratkoročno, vlade trebalo da uvedu mere podrške zasnovane na prihodima, posebno za ugrožena domaćinstva u regijama s ekstremnim vremenskim uslovima poput jugoistočne i istočne Evrope. Evropska komisija definiše energetsko siromaštvo kao situaciju kada domaćinstvo mora da smanji potrošnju energije do stepena koji negativno utiče na zdravlje i dobrobit stanovnika. Između osam i 16 odsto stanovništva EU sada se suočava sa energetskim siromaštvom. Porastao je godišnji procenat Evropljana koji zimi nisu mogli da održe dovoljno toplote u svojim domovima. Dok je 2021. iznosio 6,9 posto, 2023. dostigao je 10,6 posto, prema Eurostatu, prenosi Agencija za energetiku Srbije. U Grčkoj i Bugarskoj skoro 30 posto stanovništva je energetski siromašno, dok u zapadnim i severnim zemljama EU ta brojka pada ispod pet odsto, prema podacima Komisije. Ublažavanje energetskog siromaštva Studija koju je objavio GESIS naglašava potrebu rešavanja energetskog siromaštva kombinacijom dugoročnih i kratkoročnih mera, posebno u zemljama s visokom stopom stambene deprivacije, kao što su Portugal, Italija, Bugarska i Rumunija. Dugoročne strategije uključuju renoviranje starih zgrada radi poboljšanja energetske efikasnosti, rešavanje strukturalnih nedostataka i osiguranje pristupa osnovnim sanitarnim čvorovima. Ulaganja u zelenu energiju i inovativne tehnologije su takođe neophodna, piše "Politika". Dok zelena tranzicija nudi dugoročne finansijske uštede kroz energetski efikasne tehnologije, domaćinstva sa niskim primanjima – kojima su takve uštede najpotrebnije – često nemaju pristup kapitalu ili kreditima daa priušte ove investicije, što pogoršava nejednakost. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.