Nominalni iznosi plata pokazuju jasne razlike, ali kada se uzme u obzir standard kupovne moći (PPS), razlike postaju manje izražene – iako i dalje značajne.
Koje zemlje prednjače po visini plata?
Prema podacima Eurostata za 2023. godinu, prosečna godišnja bruto plata prilagođena za puni radni odnos u EU iznosila je 37.863 evra. Međutim, postoji velika razlika među zemljama.
Najviše prosečne plate zabeležene su u Luksemburgu (81.064 evra), Danskoj (67.604 evra), Irskoj (58.679 evra), Belgiji (57.989 evra), Austriji (54.508 evra)
i Nemačkoj (50.988 evra). S druge strane, na dnu liste su Bugarska (13.503 evra), Mađarska (16.895 evra), Grčka (17.013 evra), Rumunija (17.739 evra), Poljska (18.054 evra) i Slovačka (19.001 evro).
Italija i Španija takođe su ispod proseka EU, sa godišnjim platama od približno 32.500 evra.
Kako standard kupovne moći menja sliku?
Standard kupovne moći (PPS) omogućava pravednije poređenje plata, jer uzima u obzir razlike u troškovima života, posebno u cenama stanovanja. PPS je veštačka jedinica valute koja teorijski omogućava kupovinu iste količine dobara i usluga u svakoj zemlji.
Kada se prosečne plate prilagode za PPS, razlike među zemljama postaju manje izražene. U nominalnim vrednostima, najviša plata je šest puta veća od najniže, dok je u PPS odnos smanjen na 2,5 puta.
U 2023. godini, prosečna plata prilagođena za PPS kretala se od 20.525 u Grčkoj do 53.745 u Luksemburgu. Grčka, koja je u nominalnim vrednostima bila treća od dna, imala je najniži rezultat u PPS.
Ko su lideri u PPS prilagođenim platama?
Osim Luksemburga, zemlje poput Belgije, Danske, Nemačke i Austrije imale su prosečne plate iznad 45.000 PPS. Irska i Francuska su takođe bile iznad proseka EU, sa 41.581 i 39.110 PPS.
Italija je među velikim ekonomijama EU imala najnižu prosečnu platu od 33.723 PPS, dok je Španija zabeležila nešto viši iznos od 35.774 PPS.
Trendovi i promene od 2022. do 2023.
Prosečne plate u EU porasle su za 6 odsto, ili 2.225 evra, između 2022. i 2023. godine. Najveći nominalni rast plata zabeležen je u Luksemburgu, Belgiji i Irskoj, gde su povećanja premašila 4.000 evra. S druge strane, u Švedskoj je zabeležen pad prosečne plate od 4 odsto zbog devalvacije švedske krune prema evru, iako su u lokalnoj valuti plate blago porasle.
Najveći procentualni rast plata zabeležen je u Rumuniji, Mađarskoj, Poljskoj, Letoniji i Hrvatskoj, gde su prosečne plate porasle za više od 15 odsto.
Plata dovoljna za dostojan život
Eurostat je uveo indikator „prosečne prilagođene plate za puni radni odnos” nakon usvajanja Direktive o plavoj karti 2021. godine. Ovaj indikator predstavlja prag za izdavanje radnih dozvola visokokvalifikovanim radnicima i pokazuje koliko je plata dovoljna za dostojan život u određenoj zemlji članici.
U 2023. godini, 17 odsto zaposlenih u EU radilo je skraćeno radno vreme, s tim da su procenti znatno viši u Nemačkoj (29 odsto) i Holandiji (39 odsto).
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
