Sezonski prilagođeni obim maloprodaje porastao je za 0,1 odsto u evrozoni u novembru 2024. godine, u poređenju sa prethodnim mesecom. Prema podacima koje je u četvrtak objavio Eurostat, ovo je usledilo nakon padova od -0,3 odsto u oktobru i porasta od 0,5 odsto u septembru. U Evropskoj uniji, obim maloprodaje porastao je za 0,2 odsto, nakon padova od -0,1 odsto u oktobru i rasta od 0,4 odsto u septembru. - Ukupna prodaja ostaje daleko ispod svog vrhunca u novembru 2021. godine i pre-pandemijskog trenda - rekao je Endru Kenningam, glavni ekonomista za Evropu u Capital Economics, naglašavajući da je „oporavak nakon pandemije bio razočaravajući”. Delimično zbog poremećaja u lancima snabdevanja izazvanih Covid-om i rata u Ukrajini, evrozona je doživela inflacioni vrhunac 2022. godine. Iako su poskupljenja sada usporena i ECB je na putu smanjenja kamatnih stopa, maloprodaja u evrozoni i dalje pati zbog strožih fiskalnih uslova.

Robusna maloprodaja na Kipru i u Bugarskoj

U novembru, porast od 0,1 odsto bio je rezultat povećanja trgovine automobilske goriva (0,8 odsto) i rasta prodaje hrane, pića i duvana (0,1 odsto). Trgovina proizvodima koji nisu hrane, izuzev automobilske goriva, opala je za 0,6 odsto u odnosu na prethodni mesec. U poređenju sa državama članicama koje imaju dostupne podatke, najveći mesečni porasti u obimu maloprodaje zabeleženi su na Kipru (2,3 odsto), u Bugarskoj (1,3 odsto), Danskoj i Latviji (obe po 1,1 odsto). Najveći padovi zabeleženi su u Belgiji (-2,4 odsto), Nemačkoj i Španiji (obe -0,6 odsto), kao i u Poljskoj i Finskoj (obe -0,2 odsto). Francuska je zabeležila mesečni rast od 0,3 odsto.

Prognoze za narednu godinu

Gledajući prema 2025. godini, Endru Kenningam je naglasio da „rast realnih prihoda, umereni rast zaposlenosti i opadanje kamatnih stopa treba da podrže potrošnju”. Međutim, on je napomenuo da je umeren oporavak verovatniji nego snažan povratak, jer se očekuje da će realni prihodi rasti sporijim tempom sledeće godine. Zbog rasta realnih prihoda u 2024. godini, Peter Vanden Houte, glavni ekonomista ING Belgije, rekao je za Euronews da su novembarski „slabiji maloprodajni rezultati više rezultat smanjenog apetita za trošenjem nego nedostatka kupovne moći”. - Jedan od faktora slabijeg poverenja potrošača je očekivanje većeg nezaposlenosti. To je verovatno izazvalo porast preventivnih štednji- objasnio je on. Značajno ubrzanje maloprodaje pre drugog polugodišta 2025. godine je malo verovatno, dodao je Vanden Houte. - Za naredne mesece postoji mnogo nesigurnosti u vezi sa novim američkim predsednikom, ali i sa prilično teškom političkom situacijom u Francuskoj i Nemačkoj - rekao je on. - Pored toga, strah od veće nezaposlenosti neće nestati u kratkom roku, jer mnoge evropske kompanije, naročito u proizvodnji, najavljuju restrukturiranja i otpuštanja- navodi on za Euronjz biznis. Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.